Крвави јануар у Жабљу 1942. године

Крвави јануар у Жабљу 1942. године

Рација у Жабљу јануара 1942. године представљала је један од кључних сегмената шире акције мађарских окупационих власти у Шајкашкој, при чему је ово место имало посебан значај као једно од командних и организационих средишта читаве операције. Доступна документација и сведочења указују да масовна хапшења и ликвидације нису били последица стихијног деловања појединих војних или жандармеријских јединица, већ су им претходили организационе припреме, мере ограничења кретања становништва, довођење војних и жандармеријских појачања и ангажовање дела локалних структура. Управо зато проучавање догађаја у Жабљу има посебан значај за разумевање начина на који је рација у Шајкашкој припремана, организована и спровођена, као и различитих нивоа одговорности војних, полицијских, управних и локалних актера који су у њој учествовали.

Срби су морали да плате трошкове убијања Срба!

У среском месту Жабљу рација је почела у исто време када и у Чуругу. И у Жабљу су биле предузете све оне мере „безбедности“, које је окупатор предузимао код извођења рација: блокирање села, забрана задржавања и кретања улицама, наредба да се затворе и застру прозори, забрана звоњења и одржавања богослужења итд.

И у Жабљу су стигла јака појачања војске, жандармерије, детектива и цивила фашиста из околних села, нарочито Темерина. Шта више Жабаљ је био центар за сва извршења рације у Шајкашкој. Ту је заседао командант м. кр. Хонведске брахијалне силе, који је одлуком мађарске владе и шефа генералштаба преузео сву управну и безбедносну службу у Шајкашкој. Овај командант је непосредно руководио целокупном рацијом у Шајкашкој. Од установљења ове Команде до 26 јануара 1942 године, командант је био пуковник Деак Ласло, командант 9 хонведског пешадијског пука „Хуњади Јанош“ из Ходмезевашархеља, а од 26 до 30 јануара, потпуковник Бућка Габор, командант 1 батаљона 20 хонведског пешадијског пука.

Извођење рације било је припремано и потпомагано од стране фашистички настројеног мађарског и немачког становништва Жабља, а сама рација почела је масовно 4 јануара 1942 године увече и трајала масовно пет дана, док је појединачно трајала чак до половине фебруара.

Пред сам почетак рације одржан је састанак у канцеларији претседника општине Келемен Ференца. Ту су били између осталих и Келемен Ференц, учитељ, Керн, затим Керн Тибор, апотекар Рот Реже, апотекар Флегел Антон, свештеник Хипекен, трговац Беркхарт, његове две ћерке Хедвига и Бабика. Ту се договарало о извођењу рације, ту се одлучивало о томе које Србе треба прво ухапсити, а после уништити.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини