Мађарска обавештајна сазнања о покушају НДХ да наоружа комунистички покрет у Бачкој

Мађарска обавештајна сазнања о покушају НДХ да наоружа комунистички покрет у Бачкој

Одломак који следи осветљава сложен однос мађарских окупационих власти према различитим облицима отпора у Бачкој током Другог светског рата, показујући како су се репресивни механизми војне и цивилне управе развијали упоредо са растућим безбедносним изазовима. Судски процеси против југословенских официра, оптужених за оружану побуну и заверу против мађарске државе, као и каснији поступци против комунистичких диверзантских група, сведоче о настојању окупационог режима да путем ванредног законодавства, преких судова и демонстративних казни успостави контролу над новоприпојеним територијама. Истовремено, документи показују да су мађарски војни и политички врх комунистички покрет посматрали не само као безбедносну претњу већ и као носиоца ширег идеолошког и националног изазова, повезујући га са панславизмом, југословенским интегрализмом и могућношћу оружаног устанка. У том контексту посебно је значајна улога начелника Генералштаба Ференца Сомбатхељија, чији захтеви за проширење овлашћења преких судова и јавно извршавање смртних казни откривају намеру власти да кроз политику застрашивања и правно институционализовану репресију спрече свако организовано супротстављање мађарској окупационој управи.

„Пред преки суд команданта генералштаба је 7. октобра 1943. године изведено 97 некадашњих југословенских официра, који су тада називани четницима. Новица Вучинић, Иван Kиш и њихови другови били су оптужени за оружану побуну и уроту против мађарске државе. Вучинић и Kиш осуђени су на смрт. Један оптужени је добио доживотну робију, а 31 оптужени затворску казну 10-15 година. Преосталих 60 пребачено је тужилаштву команде Сегединског корпуса. Међутим, већина оп тужених је ослобођена. Вучинић и Kиш су помиловани. Након н е м а ч к е окупације Мађарске, обојица су пребачена у концентрациони логор Маутхаузен, али су на молбу Лакатошеве владе враћени мађарским органима власти. Лакатошéвá влада се крајем септембра, уз посредовање Милана Л . Поповића, бавила идејом о оснивању српског заштитног корпуса у Бачкој, али она никад није реализована. Тако су једина снага отпора у Делвидеку остали комунисти, у чијим о ч и м а прикључење Делвидека Мађарској није представљало праведну ревизију Тријанона, него део понижавајућег разбијања југословенске државе. Између мађарске армије, мађарских власти, али и м а ђ а р с к е нације и окупатора Немаца штављење знак једнакости, те је за њих употребљаван епитет фашисти.
Покрајински комитет Партије је, полажући, додуше јалову, наду у скору пролетерску револуцију, издао наредбу за прву диверзантску акцију и саботажу: „Ситуација је у потпуности револуционарна. Сваког часа м о ж е наступити револуционарна криза – и час оружане побуне.“ Прву диверзантску акцију извели су Момчило Шарановић и Иштван Секе у атару Старог Бечеја, када су запалили покошено жито.
Након ове акције уследио је низ других акција. Између јула и октобра 1941. године у Бачкој је извршено 35 саботажа. Местимично је долазило до оружаног обрачуна између ж а н д а р м а и диверзаната, али се дешавало и то, да ти исти диверзанти стрељају свог некадашњег друга, жандармеријског чиновника, јер је мађарској жандармерији одавао информације о њима. Жандармерија је, у суштини, током јула и августа разбила комунистичке организације. Процесе против њих водили су административно и територијално надлежни преки судови. У случају Бачвана ј е то био сегедински преки суд. Ференц Сомбатхељи, новоименовани командант генералштаба, у виду писма се 9. октобра 1941. године обратио председнику владе Бардошију, и то у вези са ликвидацијама саботажа комуниста у Јужној Угарској. Бардошија је упознао са комунистичком организацијом у Бачкој, њеној организацији на панславистичким идејама и оружаним нападима на снаге јавне безбедности, као и о томе да се, по његовим поверљивим информацијама, могу очекивати саботаже већих размера и да ће хрватски војници преко границе прошверцовати оружје потребни комунистима.
С обзиром на то да ове акције, које представљају дела против државе, подлежу 59 параграфу III одељка Закона из 1936. године, у на основу својих овлашћења, која се везују за овај параграф он ј е на место догађаја послао капетана Вилмоша Доминика, судију војног суда. „У кривичним делима који повлаче за собом процес и претрес пред преким судом“, написао ј е Сомбатхељи, ,,с циљем застрашивања главни претрес спровешћу на лицу места, а и евентуалне смртне пресуде ћу тамо и з в р ш и т и “ . Неколико дана касније је писменим путем молио министра одбране Kароља Барту да се пооштри део наведеног закона о оданости држави, и то тако да тим процесима руководи искључиво командант генералштаба. Савет министара је 28. октобра одобрио ту исправку.“

Извор: adattar.vmmi.org