ШАНДОР КЕПИРО

ШАНДОР КЕПИРО

„Рација у Јужној Бачкој“ је већ тада па све до краја
рата утицала на покушаје Хортија и његових сарадника да
се са западним савезницима закључи сепаратни мир, јер су
већ тада увидели да ће нацистичка Немачка и њени савез-
ници изгубити рат. Да би некако ублажили одјек наведене
„Рације у Јужној Бачкој“ у Мађарској је у Будимпешти од 14.

до 23. децембра 1943. године и од 3. јануара до 24. јануара
1944. године организовано суђење пред Војним судом на-
редбодавцима ове Рације. Било је оптужено 14 лица на челу
са главнооптуженим генералом хонведске војске Ференцом
Фекетехалми-Цајднером (Feketehalmy Czydner Ferenc), гене-
ралом хонведске војске Јожефом Грашијем (Grassy Jozsef),
генералом хонведске војске Ласлом Деаком (Deak Laszlo)
и др. Мартоном Золдијем (Zöldi Marton). Значајно је да се
на листи оптужених налазио и жандармеријски капетан др.
Шандор Кепиро (Sandor Kepiro) о коме ће касније бити
речи. Ово суђење је било фарса од суђења, и било је на-
мењено југословенској и српској јавности, као и западним
савезницима САД и Великој Британији, да се јавно прикаже
да Мађарска осуђује ратне злочине. Иако су у питању били
масовни и веома тешки ратни злочини, сви оптужени су се
бранили са слободе, а главним оптуженима је суђено у од-
суству и њима суд није изрекао казне. Остали оптужени су
осуђени на временске казне затвора од десет до петнаест го-
дина. Осуђенима је омогућено бекство у Немачку и Немачка
их није изручила Мађарској.43
Као што смо напред навели, на суђењу у Будимпешти
од 14. до 23. децембра 1943.године и од 3.јануара до 24. фе-
бруара 1944. године био је осуђен и жаднармеријски капетан
др. Шандор Кепиро на десет година затвора.44 Године 1944.
Мађарска је била окупирана од стране Немачке и тада је
новопостављена фашистичка власт ослободила све осуђене,
па и др. Шандора Кепира. Тада је др. Кепиру враћен и чин
који је раније имао у жандармерији. Кепиро је после Другог
светског рата побегао у Аустрију, а затим у Аргентину.

Др. Шандору Кепиру45 се судило 1946.године у од-
суству у Будимпешти због ратних злочина и осуђен је на
четрнаест година затвора. Године 1996. Кепиро се вратио
несметано у Мађарску, где је чак добио и државну пензију.46
Очигледно је да је званична Мађарска на овај начин
показала свој став према ратним злочинима уопште, а по-
себно према ратним злочинима извршеним у Новосадској
рацији 1942. године над Србима, Јеврејима и Ромима, што
је у склопу ревизије историје Другог светског рата у коме
је Мађарска била на страни држава Тројног такта и била
одговорна за тај најстрашнији до сада извршени рат.
Затим је 2006.године Ефраим Зуроф (Efraim Zuroff) 47
који се налази на челу Центра за истраживање холокауста
„Симон Визентал“(Simon Wiesenthal) у Бечу, је пронашао др.
Шандора Кепира у Будимпешти и тада су на његов захтев
Мађарски надлежни органи покренули кривични поступак
у Будимпешти против др. Кепира за кривична дела ратних
злочина који су извршени 1942.године током Новосадске ра-
ције. Правно је то било могуће јер ратни злочини не заста-
ревају.
Код оваквог чињеничног стања правно питање је за-
што тада надлежни органи у Србији нису тражили екстради-
цију др. Шандора Кепироа чим се сазнало да је после више
од четири деценије без икаквих проблема из Аргентине где
се скривао вратио у Мађарску. Правни основ за екстради-
цију постоји, јер Кепиро је осведочени ратни злочинац, што
је утврђено од стране надлежних органа у Југославији после
Другог светског рата и чињеница да ратни злочини никада
не застаревају. Српски надлежни правосудни органи су самодоставили списе, документе и изјаве сведока мађарском ту-
жилаштву и на суђењу су били у улози посматрача.
Др. Кепиро се могао изручити Републици Србији за из-
вршене ратне злочине јер су постојали правни основи за из-
ручење. Као прво Уговор о прекиду Ратног стања са Мађар-
ском који је закључен 20. јануара 1945. године са владама
Савеза Совјетских Социјалистичких Република, Уједињене
Краљевине и Сједињених Држава, као и са представницима
свих Уједињених нација које су биле у рату са Мађарском,
где се у тачки 14. наводи да ће управо Мађарска учествовати
у хапшењу лица оптужених за ратне злочине и да ће владама
које их тражи изручити48.
Други правни основ је Уговор о миру у Паризу 10.фе-
бруара 1947.године са Мађарском који су закључиле Са-
везничке и Удружене силе међу којима је била и тадашња
Југославија, који је предвиђао у члану 6. Одредбу да ће
Мађарска да преузме све потребне мере да обезбеди хап-
шења и предају у циљу суђења ратним злочинцима.49
Такође постојала је и судска пракса односно пресе-
дан да су раније извршене екстрадиције мађарских ратних
злочинаца којима је суђено у Новом Саду50 и Суботици.51
Очигледно је да је правосуђе Мађарске саботирало
само суђење др.Шандору Кепиру путем многих одлагања,
па је најзад суђење завршено 18. јула 2011. године, када је до-
нета ослобађајућа пресуда, која је образложена недостатком
доказа да је извршио кривична дела. Мађарско тужилаштво
је најавило жалбу, али већ 3. септембра 2011. године Кепиро
је умро у 98. години живота. Ова ослобађајућа пресуда је
изазавала протесте у Србији а и у читавом свету, док су у

Мађарској мађарски неонацисти ликовали и славили га као
јунака, па је тако и сама сахрана Кепироа у његовом родном
месту имала исто обележје.
Очигледно је да су покушаји Хортијеве Мађарске били
да је суђењем наредбодавцима за рацију у Бачкој некако
оправда и ублажи, тако што је измислила „жабаљски уста-
нак“ у којем је наводно учествовало преко 800 партизана,
као и да је рација била неопходна, и да је то било дело
неколико неодговорних мађарских војних команданата. То
је потпуно измишљено и не одговара истинитим догађаји-
ма. Међутим, ова рација је била детаљно припремана и одо-
брена већ дуже времена у највишим војним, политичким и
државним органима Мађарске укључујући и самог регента
Миклоша Хортија.52
Регент Миклош Хорти је био један од најодговорнијих
мађарских државника за „Рацију у Јужној Бачкој“ 1942. го-
дине, као и за рацију у Новом Саду и друге ратне злочине
извршене у Војводини, а није кривично одговарао. Наиме
њега су заробили Американци у Немачкој пред крај Другог
светгског рата, међутим Американци нису дозволили изру-
чење Хортија као ратног злочинца највишег ранга, иако су
га тражили Совјетски Савез, Мађарска и Југославија. Хор-
ти се појавио као сведок пред Међународним војним судом
у Нирнбергу, а против њега никада Американци или било
који западни орган није водио кривични поступак. Осло-
бођен је интернације 1948. године и несметано је живео у
Португалији, где је умро природном смрћу.53
У циљу ревизије одговорности Сила осовине за из-
бијање Другог светског рата, мађарски историчари, поли-
тичари, публицисти и писци покушавају већ неколико де-

ценија у својим чланцима, брошурама и дневној штампи да
безуспешно доказују да је у Војводини после ослобођења од
мађарске окупације убијено 40.000 невиних Мађара од стра-
не југословенске армије и органа безбедности. Нико од тих
мађарских аутора не даје списак са генералијама побијених
лица, где би се могла извршити индентификација и провера
где и када су убијени.
Мађарски писац Тибор Череш (Tibor Cseres) у својој
књизи под насловом „Крвна освета у Бачкој“ која је објавље-
на у Будимпешти 1991.године, а преведена и публикована у
Загребу 1993.годне, наводи да су југословенске власти после
ослобођења Војводине од мађарске окупације 1944.године
побиле преко 40.000 Мађара у Бачкој и Барањи. Тибор Че-
реш је до овог податка дошао на основу навода два католич-
ка жупника, Мартона Сича из Бачких Винограда и Јожефа
Ковача из Мартоноша. Читава књига је писана са јасним
циљем да се умање масовни ратни злочини које је вршила
мађарска окупациона војска, полиција, жандармерија и сна-
ге безбедности над Србима, Јеврејима и Ромима и другим
немађарским националностима, као и да се оправда окупа-
ција Бачке и Барање. Иначе, ова књига је пуна фалсификата,
произвољних ставова, оцена и констатација и без икакаве
научне документације и личи на један обичан панфлет који
је уперен против Срба. Тибор Череш потпуно пренебегава
чињеницу да је огроман број мађарске мањине у Бачкој као
и у Банату за сво време мађарске окупације Бачке и Барање
учествовао у вршењу окупационе власти као и у извршењу
масовних и стравичних ратних злочина. Такође, велики
број локалног мађарског становништва је био мобилисан у
мађарску војску и упућен на источни фронт у Русију, где је
највећи број погинуо или био заробљен и одакле се ника-
да није вратио. Затим, велики број Мађара се добровољно
пријавио у немачку војску у тзв. СС јединице које су такође
упућене на источни фронт у Русију, где су имали исту суд-
бину као и остала мађарска војска на источном фронту.
Због стравичних, масовних и до тада невиђених ратних
злочина које су извршили локални Мађари у Бачкој и Ба-
рањи над Србима, Јеврејима, Ромима и другим немађарским
националностима, са циљем потпуног физичког уништења,

од стране тадашње Војне управе Југословенске армије као
и Покрајинског партијског руководства у октобру 1944. го-
дине, оцењено је да су локални Мађари и Немци одговорни
за масовне ратне злочине, па је донета одлука о колективној
кривичној одговорности, као и колективног кажњавања и то
путем потпуног исељења из Југославије.
Одмах по ослобођењу Бачке и Барање у Бачкој су по-
чела суђења мађарским ратним злочинцима. Војни суд Војне
области за Бачку и Барању у Новом Саду је издао 30. окто-
бра 1944. године проглас: „Војни суд Војне области за Бачку
и Барању својом пресудом од 29. октобра 1944. осудио је на
смрт 250 ратних злочинаца мађарске националности, који
су кроз три године окупације учествовали у покољима и
терору окупатора вршеном над српским и осталим словен-
ским живљем у Бачкој и Барањи. Смрта казна је извршена
стрељањем…“ 54
Постоји један документ из 1945. године под насловом
„Мађарски злочини“ са потписом А. Белић,55 који све до не-
давно није био познат ни научној нити широј јавности.56 У
наведеном документу се наводе масовни злочини Хортијев-
ске Мађарске као и локалних Мађара у Бачкој и Барањи и
на основу којег се захтева потпуно исељење свих Мађара из
Југославије. Такође се захтева: 1. надокнада ратне штете, 2.
потпуно уклањање свих Мађара из Југославије, 3. исправка
државне границе према Мађарској у сектору Печуја, Баје и
Сегедина.
Ова одлука се односила о потпуном исељавању Нема-
ца и Мађара из Војводине. У односу на Немце ова одлука
је у потпуности спроведена, док је у односу на Мађаре од-
лука промењена већ крајем новембра и почетком децембра1944. године, после састанка Маћаша Ракошија и Јосипа
Броза Тита почетком 1945., тако да они нису исељени. Који
су разлози за промену ове одлуке у нашој литератури није
разматрано, али сасвим извесно да је то урађено по налогу
Јосифа Висарионовича Стаљина.57
Међутим, у местима Чуругу, Жабљу и Мошорину где
су извршени најтежи и стравични масовни злочини месна
руководства су захтевала да се сви локални Мађари иселе,
што је Војна управа Југословенске армије одобрила па су
они исељни до априла 1945. године.
Већ од првих година после ослобођења, са дужим или
краћим прекидима, неколико мађарских писаца, публициста,
политичара и историчара наводе да је у Војводини убијено
40-50.000 невиних Мађара само зато што су били Мађари.
Међутим, тај број од 40.000 лица које мађарски аутори наво-
де је потпуно произвољан, нетачан, тенденциозан и ничим
аргументован. Нико од тих аутора не наводи спискове лица
са именима, презименима и осталим генералијама и адре-
сама одакле су та лица, како би се извршила индентифика-
ција и проверили наводи о њиховој смрти. Манипулација
са невиним убијеним Мађарима и Немцима добија посебан
замах у јавности од када је донесен у Србији Закон о реха-
билитацији 17. априла 2006. године. 58
Др. Александар Касаш који се бавио истраживањима
Мађарске окупације Бачке и Барање 1941-1944.године наво-
ди, на основу својих непотпуних истраживања, да је број
страдалих војвођанских Мађара износи око пет хиљада, и
да број од око пет хиљада је број за које се сматрало да
потпадају под категорију ратних злочинаца,59 док др. Ранко
Кончар сматра да број убијених не прелази 4.000.

Јелена Ђ. Лопичић Јанчић
МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ АСПЕКТ
РАТНИХ ЗЛОЧИНА МАЂАРСКЕ
ИЗВРШЕНИХ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ
СВЕТСКОГ РАТА 1941-1944. ГОДИНЕ
У ВОЈВОДИНИ