МАСОВНО УБИЈАЊЕ НА ФУДБАЛСКОМ ИГРАЛИШТУ „НАК”

МАСОВНО УБИЈАЊЕ НА ФУДБАЛСКОМ ИГРАЛИШТУ „НАК”

Ово футбалско игралиште налази се са десне стране пута за „Штранд” и то одмах чим се прође испод железничког вијадукта идући према „Штранду”.

Масовно убијање се вршило на овом месту 22 и 23 јануара 1942 године.

Том приликом су изгубили животе не само људи и жене већ и деца. Махом су то били Јевреји који су становали у оближњим улицама или су из других делова града овде довођени и убијани.

Колико је фашистички злочинац био зверски окрутан према немоћним жртвама, најбоље показује начин, како их је убијао. Жртве су довођене на игралиште и на цичи зими скинуте, да су биле скоро голе. Биле су само у доњем рубљу. Тада им је речено: „Ко уме боље да трчи тај ће остати жив”. Одједном су све жртве почеле да трче око играли шта. То је послужило фашистичким злочинцима да их у трчању из пушака и митраљеза потуку као дивљач. Том приликом се пуцало на жртве не само са игралишта него и са железничког насипа, који се налазио у непосредној близини игралишта.

Фашистички злочинац у вршењу своје злочиначке акције није заборавио на принцип поделе рада. Тражио је да његова злочиначка делатност у сваком погледу буде и ефикасна. Зато не треба да изненађује појава војничко-жандармеријских одреда, који су вршили масовно убијање те истодобно појава војничко-жандармеријског одреда, који је као шакал чекао да се са убијањем доврши, да би могао приступити пљачкашкој акцији.

У непосредној близини фудбалског игралишта „Нак” (Раваничка улица број 4) у једној приватној кући сместио се један војнички одред још пре почетка масовног убијања на игралишту. Тај се одред састојао од једнога наредника и 6 мађарских војника.

Када је почело пуцање из пушака и митраљеза на игралишту, неко је од укућана упитао именованог наредника: „Шта се то догађа?” Овај је без даљњега, потпуно упућен у ствар, одмах одговорио: „На игралишту је сакупљено око 30 Јевреја, које сада стрељају”.

Чим је престало пуцање, наредник је издао наређење својим војницима да оду на игралиште и да претресу све лешеве. Војници су одмах по наређењу поступили и отишли на игралиште. После кратког времена вратили су се натраг. У рукама су носили разно прстење, сатове, буђеларе са новцем и рукавице. То су све претходно прегледали и међу собом поделили.

Војници су били крвави, тако да су се морали од крви опрати.

Пре него ли што су отишли из приватног стана, један од војника је рекао: „Ми смо дошли овамо да вас све побијемо”. Најбољи доказ за тврдњу да је и сама војска, која је спроводила рацију, била потпуно упозната са стварним намерама фашистичког окупатора спрам припадника српске и јеврејске народности.

Доцније су радници градског поглаварства у Новом Саду отклонили све трагове злочина са овог игралишта.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини