Новосадска рација је била пакао
Нови Сад – Новосађанин Бранислав Милић Шумарев (83), коме је читава породица страдала у јануарској Рацији 1942. године, дошао је, као што то чини сваког 23. јануара, пред споменик „Породица” на Кеј жртава рације. Ту је положио венац у име потомака жртава овог масовног злочина који те зиме у Новом Саду, током Другог светског рата, није престајао три дана. Мађарске окупационе снаге су пре 78 година убијање невиних становника почеле 21. јануара, а обуставиле поподне 23. јануара. Познато је да је убијено и под тада залеђени Дунав бачено више од 1.200 људи, махом Јевреја, Срба и Рома.
„И данас ме све потреса. Мени је 17 убијено у Рацији и бачено под Дунав, а укупно 54 (у рату). То је била једна од највећих фамилија у Новом Саду. Они су дошли још 1690. године”, каже Милић, коме је надимак Шумарев, по оцу, који је убијен годину пре Рације.
„А сећам се и Рације. То је био један пакао, хаос”, наводи, додајући да је тада имао пет година и да га је један татин пријатељ, такође Мађар, однео у болницу. „Подигао ме је мој тетак, први бан Дунавске бановине Дака Поповић, о коме сам пре две-три године писао књигу. Он је створио од мене човека”, каже Бранислав Милић Шумарев.
Многи Новосађани окупили су се јуче код споменика „Породица”, где су запалили свеће и положили цвеће након што је комеморативним скупом и молитвеним поменом за невине жртве обележена 78. годишњица Новосадске рације, уз песме хорова – православног „Свети Георгије” и јеврејског „Хашира”.
Након позива окупљенима на минут ћутње у знак пијетета према жртвама, градоначелник Милош Вучевић рекао је да је ово место на ком се сусрећу бол и вера, као и да та бол не пролази јер сећа на хиљаде невиних живота које су угасиле мађарске окупационе снаге.
„Ти животи уграђени су у темеље слободе нашег града и удахнули су спокој и мир у којем ми данас живимо. Иако је та слобода грађена на болним лекцијама, никада не смемо изгубити веру у људско добро и племенитост, и веру у то да нам неће умаћи ниједан тренутак у којем ћемо моћи да покажемо разумевање, доброту, емпатију, у којем ћемо показати да смо људи”, навео је градоначелник.
Нагласио је да не може бити разумевања за зло које је исписивало језиве странице, не само историје нашег града, већ и људског рода, као и да овај догађај никада не сме пасти у заборав. Истина о Новосадској рацији, истакао је, мора да уђе у све уџбенике.
У име СПЦ, помен је држао владика бачки Иринеј, а у име јеврејске заједнице врховни рабин Србије Исак Асиел, који су говорили о важности молитвеног сећања, односно снази тог сећања.
Венце су на споменик положили и новосадски градоначелник, делегације покрајинске владе и скупштине, представници јеврејских и ромских заједница, представници амбасада Израела и Мађарске. С брода Речне флотиле Војске Србије у Дунав је спуштен венац.
Претходно су епископ Иринеј и градоначелник Вучевић у Милетићевој улици, на углу с Грчкошколском, свечано открили инфо-таблу о Новосадској рацији, коју је поставио одбор за обележавање овог догађаја из историје Новог Сада.
Помен жртвама Рације одржан је и код спомен-плоче на плажи „Штранд”, где су Новосађани, у акцији окупаторске војске, масовно довођени и такође бацани под залеђени Дунав.
Новосадска рација је била пакао
At vero eos et accusamus et iusto odio dignissimos ducimus qui blanditiis praesentium voluptatum del
Град Нови Сад – средиште мађарске окупационе зоне
At vero eos et accusamus et iusto odio dignissimos ducimus qui blanditiis praesentium voluptatum del