О монструозности РАЦИЈЕ

О монструозности РАЦИЈЕ

Из докумената који се чувају у Архиву Војводине у фонду Ф.183 Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини – Нови Сад (1941–1950. и 1944–1948), може се видети на које све начине су жртве мучене и убијане, што је, како је напред речено, постало и образац мучења и убијања у погрому (РАЦИЈИ 1942), који се, на несрећу, наставио даље широм Шајкашке области, Новог Сада, Темерина, Србобрана и Бечеја:

Др Ђорђе Јовановић, лекар — најпре му претестерисане руке, а затим секиром размрскана глава;
Марко Опачић, месар — убијен секирама;
Душан Јевросимов, ратар — три дана мучен, везан уротом (дротом), а затим му је велики клин укуцан кроз уши;
Радивој Срећков, ратар — убијен одсецањем главе;
Сава Шапонски, ратар — убијен гвозденом левчом;
Мика Бајшански, папучар — убијен батињањем;
Ружа Радин, стара 19 година — прво мучена, затим су јој одсекли груди, претестерисали удове, па кад је од мучења изгубила разум, онда су је убили.

Овом детету је одсечена глава након чега је снимљена фотографија

Због монструозности злочина навешћемо на овом месту и два примера из Жабља:

Злочинци су позвали Илију Радојчина из Жабља да својим запрежним колима дође пред општину и преузме четири леша ради одвожења на Тису. Потпуно пренеражен од бола, међу лешевима је препознао двојицу својих синова Милана (18) и Ђорђа (14). Обојица су били кастрирани и просечени од пупка до изнад срца, а потом „ушивени” обичним дебелим канапом за пређе.

Живан Злоколица је сведочио да је у општини видео на дасци положеног младића распорене утробе, коме су руке и ноге везали испод даске. Крвник који је то учинио, крвавим рукама и ножем му је запретио: „Видиш шта радимо? Сада ћеш ти доћи на ред”.

Одломак из књиге „СПОМЕНИЦА ПОГРОМА У БАЧКОЈ 1941./42. ГОДИНЕ“