Почетак и начин објаве рације

Почетак и начин објаве рације

Спровођење рације започело је ујутро око 6 часова на дан 21 јануара 1942 године. Почетак њен је објављен грађанству у виду плаката, који су били излепљени на видним местима. Тај плакат је био на српском и мађарском језику. Носио је назив „објава” односно „хирдетмењ”. Плакат сам није био датиран, нити носи потпис одређеног команданта већ само ознаку „домобранска месна команда” односно „хонвед аломашпаранчнокшаг”.

У „објави” рације се истиче, да ће војне власти извршити претресе станова и рацију, али се истодобно није навео почетак и крај те рације, иако је наредбом Граши Јожефа тај моменат био прецизно одређен. Ово је сасвим разумљиво. Грађанство се имало у сваком случају одржавати у неизвесности, па се зато у „објави” нису ти моменти ни истакли док наредба пуковника Граши-а, као чисто интерна инструкција, није била намењена јавности.

У овој „објави” се наводе следећа најхитнија наређења и забране:

а. — забрањује се сваки непотребан улични саобраћај; дозвољава се слободно кретање само чиновницима и радницима, који су запослени у градским или државним радионицама, и то уз одговарајућу легитимацију; остало грађанство се може кретати само утолико, колико је потребно да обави најпотребније послове (на пр. набавка животних намирница); кретање по улицама може да буде само пешице, кораком и средином пута;
б. — забрањен је сваки аутобуски и колски саобраћај;
в. — сва места за забављање морају бити затворена;
г. — забрањује се сваки друштвени живот као и свако скупљање друштва ма то било и у самим приватним становима;

д. — преко целог дана прозоре треба држати затворене са спуштеним завесама;
ђ. — све капије кућа морају бити дању и ноћу затворене, док се имају отворити без одлагања само лицима која врше претрес; страна се лица не смеју примати у кућу, већ се одмах имају предати властима;
е. — без одлагања треба предати оружје, муницију и експлозивни материјал властима, јер ће се без милости поступати спрам оних код којих се буде пронашао.

По самом тексту плаката у први мах се правило се мислило да ће све народности за време рације бити пред властима једнаке, и да се неће правити никаква разлика приликом спровођења рације. Међутим, то је била заблуда. Рација је била одређена у првом реду за Србе и Јевреје. То најбоље илуструје изјава команданта V армијске области Фекетехалми-Цајднер Ференца 21 јануара 1942 у Народном дому (онда Левенте Отхон) Драгојлов Николи, протопрезвитеру и архијерејском заменику новосадском који је од агената контрашпијунаже предведен пред именованог команданта Цајднера и који му је рекао: „При спровођењу рације у Жабљу и Чуругу као и другим местима, уверио сам се, да сви конци завере воде у Нови Сад, а и резултат данашњег поступка мојих подређених утврђује ме у томе убеђењу т. ј. да је седиште те завере и свих непожељних елемената у Новом Саду, те ћу ја да наставим најстрожији поступак против Срба”.
Највећи крволок у рацији жандарм Кенђереш Јанош, који на својој души по личном признању носи 20 јеврејских живота, овако се изјаснио о циљевима рације:
„Имали смо налог да побијемо све Јевреје, од Срба је требало поубијати све оне који нису знали перфектно мађарски и који нису раније били аустријски или хонведски официри”.

Оба ова случаја сами за себе довољно говоре, тако да им није потребан коментар.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини