Рација у појединим местима Шајкашке – Срез жабаљски, ЧУРУГ

Рација у појединим местима Шајкашке – Срез жабаљски, ЧУРУГ

Највеће место Шајкашке, са претежно српским живљем, природно је да је дало највећи данак у крви.

У првим данима окупације већ примећено је у Чуругу постојање једне „невидљиве силе“, која је злослутно утицала на судбину Срба у Чуругу. То је био одбор мештана Мађара-фашиста. Овај одбор дошао је до изражаја приликом злочина почињених при самој окупацији. Он је припремао терен и за даље прогоне невиног живља, а нарочито важну улогу је одиграо у припремању саме рације и у њеном техничком извођењу.

Овај одбор, удружио се са фашистички одгојеним претставницима мађарске окупаторске војне и грађанске администрације, и сматрао да је дошао погодан моменат за стицање заслуга, а при спровођењу идеје о великом мађарству.

И у Чуругу су убацивани онеспокојавајући гласови о „црном и крвавом српском Божићу“, о томе „да ће се о Божићу нешто“ одиграти. И због тога на Божић се „нешто“ и одиграло. То је рација: бездушно, безразложно, срамно и кукавичко убијање невине деце, жена, стараца, старица и људи, који нису имали оружја, а ни могућности да се одбране, нити да избегну опасности.

Користећи један сукоб између мањих одреда жандармерије и војске и још мањег одреда родољуба у чурушко-жабаљском риту, 4 јануара 1942, који је још истог дана био ликвидиран са војничког и сигурносног гледишта, како то констатује и у свом меморандуму мађарски народни посланик Бајчи-Жилински Ендре, упућеном 4 фебруара 1942 год. Регенту Мађарске адмиралу Николи Хортију, мађарски фашистички окупатор сручио је своју војну снагу на српска места Шајкашке, у првом реду на Чуруг. Тај случајни сукоб узет је за повод већ од раније припремане рације.

Јер да је рација плански припремана види се не само из горњих чињеница, него и из чињеница, да су већ на два, три дана пре почетка рације долазили возови у Чуруг, махом ноћу, довозећи војнике, жандарме и муницију, а како то потврђује сведок Велимир Доловић, који је становао близу железничке станице.

Одбор Мађара Чуружана дошао је до пуног изражаја у самој рацији. Главни актер у рацији и њеном припремању био је витез Варга Ђула, општински бележник, коме је верно помагао претседник општине Фиштел Јожеф. Духовни иницијатор пак, односно инспиратор свих прогона против српскога живља, придружујући све издајнике, био је римокатолички свештеник Дул Балинт. Он је и у рацији одиграо своју злочиначку улогу, исто онако како ју је одиграо и код дочека мађарске војске приликом уласка. Врло активни и виђени чланови тога Одбора били су још: Богнар Јожеф, општ. подбележник, Ереш Ласло, учитељ, Шмит Енре, римокатолички појац и Орос Имеш. Ови именовани чланови одбора, као и они неоткривени, одговорни су као иницијатори и организатори рације.

Рација у Чуругу почела је 4 јануара 1942 године, а масовно је трајала до ноћи између 9 и 10 јануара исте године.

Почетку рације претходило је обнародовање добошарењем забране Србима да напуштају куће, наредба да се имају сви прозори на кућама затворити и застрти и наредба да је забрањено кретање по селу.

Сутрадан, 5 јануара 1942 године општина шаље српском православном парохијском звању писмену наредбу број 82/1942 о забрани одржавања богослужења о божићним празницима.

Сама хапшења почела су 4 јануара, а већ 5 јануара ујутро знало се да су као прве жртве ове бесомучне хајке на ненаоружано српско становништво пали мученичком смрћу Живко Катић, Светозар Стојадиновић и многи други.

Упоредо масовних хапшења која су предузимана, вршена су упоредно појединачна убиства у селу, по кућама и на салашима.

У овим хапшењима и убиствима учествовали су војни одреди, одреди жандармерије и полиције, као и многи наоружани фашистички настројени Мађари из Чуруга и из других места Бачке, нарочито из Темерина, Србобрана, Б. Градишта, Мола и Аде, који су у Чуруг доведени као појачање.

Масовно убијање и обезглављивање српске заједнице

Сећом су крстариле патроле војника и жандарма, предвођених од наведених мештана.

Рација у Чуругу извођена је нарочито свирепо и бездушно. Најбестијалније методе, најгрознија мучења, најсвирепија окрутност окорелих зликоваца бледа су слика према ономе, што је изобезумљени ум мађарског фашизма у Чуругу продиктовао.

Убијано је вршењем у два магацина, у основној школи, у општинском дворишту, у „плацашкој“ соби, на салашима и у кућама. Убијали су где су кога стигли и дохватили, а лешеве су махом бацали у Тису под лед.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини