Жарко Панић: ПОГРОМ У ЖАБЉУ

Жарко Панић: ПОГРОМ У ЖАБЉУ

Када говоримо о трагичним догађајима из јануара 1942. године, ваљало би се подсетити да се Жабаљ налази у области која се назива Шајкашка област. Не улазећи детаљно у историју тог краја, а у контексту Рације из 1942. године, треба споменути да је на том простору још од 18. века постојала Војна граница, а затим једна војна област и једна војна формација која се звала Шајкашки батаљон, која је учествовала у многобројним ратовима Аустријског Царства, односно Хабзбуршке монархије. Самим тим је тај крај одавно био страдални крај. Чак и пре формирања Војне границе у близини тог краја су се дешавале значајне битке. Тако су Шајкашки батаљон и Војна граница обележили историју свог краја у 18. и 19. веку.

Страдања током Револуције 1848/49. године у Жабљу и целој Шајкашкој по броју страдалих се могу упоредити са Рацијом 1942. године. Један од догађаја на добар начин говори о томе. Наиме, тада је читаво становништво из места морало да избегне на Тителски брег. Православни храм је запаљен. У наредним деценијама, после укидања Шајкашког батаљона, ситуација је била турбулентна, на ивици сукоба и побуне због социјалних проблема. У таквим околностима је дочекан почетак Првог светског рата, у којем је један број становника Жабља узео учешће, најпре као војници Аустроугарске, а затим као добровољци у српској војсци. Неки су учествовали у Октобарској револуцији и грађанском рату у Русији. О српским добровољцима који су се борили на фронту у Добруџи постоји спомен-плоча поред западних врата православног храма Светог оца Николаја у Жабљу. Године 1918. Бачка, Банат, Барања и Срем, односно данашња Војводина, постали су део најпре Краљевине Србије, а затим Краљевине СХС, односно Југославије. Тако је тај крај дочекао почетак рата 1941. године.

Штранд

Каква је ситуација у Жабљу била после окупације 1941. године?

Као што је познато, Немачка је напала Краљевину Југославију 6. априла 1941. године. Тај напад је искористила Хортијева Мађарска и неколико дана касније окупирала Бачку, Барању и неке друге делове Југославије. Познато је да није било неког класичног рата између две државе, нити је било неког устанка становништва после уласка мађарске војске, али је одмах дошло до примене репресивних и палијативних мера над становништвом многих места у Бачкој, самим тим и у Жабљу. Жабаљ је добар пример за то, пошто је неколико догађаја који су се одиграли већ говорило о томе да би нешто много страшније могло да се деси у наредном периоду. Један од сведока догађаја из 1941. године је говорио о томе да су официри војске Краљевине Југославије позивали становнике да пођу са њима у Србију, да би се касније вратили. Они који су их послушали, па се вратили у Жабаљ неколико дана касније, били су малтретирани од стране мађарске власти. Један студент био је осуђен на смрт. Он се звао Живко Илић и по њему данас носи име рукометни стадион у Жабљу. Такви и слични примери су говорили о томе да би нешто горе могло да се деси у наредном периоду.

Шта се конкретно дешавало у јануару месецу 1942. године?

Паралелно са успостављањем мађарске власти у Бачкој, организован је и покрет отпора. У читавој Бачкој, нарочито је Шајкашка била позната по томе, самим тим и Жабаљ. У питању је формирање Шајкашког партизанског одреда који је покушао да неким својим акцијама нанесе штету окупатору и мађарској жандармерији. То је све изазивало репресију и реакцију. Један од таквих повода је искоришћен и почела је злогласна Рација. И 4. јануара 1942. године у Чуругу, а затим и у Жабљу и другим местима, почела је Шајкашка рација. Трајала је до 19. јануара.

Што се тиче самог Жабља становници су одвођени на Тису, на Црну ћуприју, која се налази на самом ушћу Јегричке у Тису. Тамо су извршена масовна погубљења. Било је, додуше, појединачних погубљења и на другим местима, али на Црној ћуприји је извршен највећи број погубљења. Што се тиче броја пострадалих, постоје неки спискови, али они нису потпуно прецизни. Тачан број никада није утврђен, али говори се о преко шест стотина пострадалих становника Жабља. Наравно, највише је било православних Срба. Пострадало је и скоро комплетно јеврејско становништво, које није било многобројно, али скоро сви су страдали у Рацији. Затим Роми и неколико породица православних Мађара. Страдало је и српско свештенство у Жабљу, на челу са протојерејем Милошем Катићем. Он је био угледна личност у периоду између два светска рата. Заједно са њим страдала су још двојица свештеника, Георгије Живановић и Чедомир Еремић.

Рација се завршила у јануару 1942. године и онда се живот у месту наставио. Рација је обележила историју Жабља и поделила на време пре и после ње. Она је, када се рат завршио у октобру 1944, нажалост, имала и другу страну. После ослобођења један број људи је процесуиран и стрељан у такозваној „одмаздиˮ због онога што се десило. Читаво мађарско становништво је протерано у друге општине у Војводини.

Жарко Панић је професор историје из Жабља.

Одломак из књиге „ИЗ СМРТИ У БЕСМРТНОСТ – Погром у Бачкој 1941 – 1944. године“, Беседа