Хонвед признао да му је убијање причињавало задовољство

Покољ једног броја новосадских Јевреја, у релативно кратком сведочењу, описао је Миленко Милић, бивши банкарски чиновник, који је у време монструозних убистава по Новом Саду живео на Трифковићевом тргу. После сведочења о упаду мађарске војске и жандармерије у његов стан, Милић описује свој разговор са хонведом Кенђери Јаношем, из којег је сазнао о зверствима које је овај починио.
„Напомињем да сам на свим војницима видео да им је бајонет на пушци био крвав док су понеки били по оделу сасвим испрскани крвљу. За једног знам сигурно да је потпуно био попрскан крвљу. То је био жандармерски ученик жандармеријске школе у Секешвару који се звао Кенђери Јанош. Како је он био мало напит, те се по одласку осталих војника задржао код мене у кухињи, па сам га морао појити и нахранити. Тада сам ја ступио с њиме у разговор и он ми је рекао да су сви обични војници били ученици жандармеријске школе у Секешвару. Затим ми је лично причао да су они све становнике Шосбергерове куће (преко пута од Русинске цркве) поубијали, од којих је он сам поубијао њих 20. Рекао је да му убијање чини задовољство, али да само није волео то што је морао лешеве потом да баца у камион. У даљем тексту разговора, наравно на мађарском језику којим је владао, рекао ми је да су имали налог да поубијају све Јевреје, а од Срба оне који нису знали перфектно мађарски и који нису били раније аустријски или хонведски официри.”