Како је угашен српски ђачки дом у Новом Саду

Како је угашен српски ђачки дом у Новом Саду

Посебно велике потресе у Бачкој, као и у мађарском политичком животу уопште, изазвало је питање Новосадског српског учитељског конвикта. Тај ђачки дом основали су српски учитељи још 1889. године на територији Карловачке православне архиепископије, где су углавном бесплатно или уз малу школарину боравила њихова деца. Године 1941. задужбина је располагала значајном имовином: ученичким домом за 140 лица са пуном опремом, летовалиштем за 40 лица, две породичне куће, 65 катастарских јутара земље код Сомбора, као и 50.000 пенга готовине.

„Помирење“ уз бајонете: Увођење мађарске власти праћено је репресијом над Србима

После уласка војске сва имовина је стављена под заплену, постављен је државни управник, а рад дома је забрањен, јер — како стоји у образложењу — „удружење је у прошлости, али и за време окупације, служило искључиво српским националним циљевима, подржавало само српску омладину и деловало противно интересима мађарства и на његову штету“. Поновно отварање конвикта више пута су тражили бивши руководиоци Матице српске, као и посланик Поповић, а случај је подржавао и Ендре Бајчи-Жилински. Међутим, у септембру 1942. Министарство вера и народне просвете обавестило је градоначелника Новог Сада да не одобрава обнављање самоуправе конвикта нити измену његовог статута. Поновно дозволити рад такве установе која школује српске ученике није се уклапало чак ни у политику владе Калаја.

Извор: adattar.vmmi.org

Превод са мађарског редакција портала novosadskaracija.com