После Рације породицама није било дозвољено да сахране своје мртве

После Рације породицама није било дозвољено да сахране своје мртве

Посебну историјску вредност за разумевање последица новосадске Рације представљају управо извештаји мађарских окупационих органа, јер показују да су и поједини представници самог државног апарата били свесни дубине кризе коју је терор произвео у односима између Срба и Мађара у Бачкој. Ти документи откривају да проблем више није био само у самом злочину, већ и у начину на који су окупационе власти поступале након њега: одсуство кажњавања одговорних, наставак злоупотреба жандармерије и администрације, атмосфера страха и системска правна несигурност српског становништва додатно су продубљивали неповерење. Посебно је значајно што мађарски службени извори отворено признају да породицама убијених није било дозвољено да сахране своје мртве, нити су им издаване умрлице, чиме је терор добијао и облик продуженог понижења које је погађало не само жртве, већ и њихове породице и читаву заједницу.

Управо тај моменат показује да Рација није оставила последице искључиво у демографском или безбедносном смислу, већ је дубоко разорила друштвене и међунационалне односе у Јужној Бачкој. Немогућност да се мртви достојно сахране представљала је, у традиционалном и верском животу српског становништва, један од најтежих облика понижења и знак потпуне беспомоћности пред окупационом влашћу. Зато није случајно што и сами мађарски извештаји констатују да је након свих неправди било готово немогуће пронаћи Србе спремне да сарађују са мађарским властима или да подржавају њихове интересе. На тај начин, документи окупационе управе постају драгоцено сведочанство да је политика терора, уместо консолидације власти, довела до трајног нарушавања односа између два народа и дубоког моралног и политичког слома окупационог поретка у Бачкој.

„Обнављању „пољуљаног поверења у грађанску лојалност“ требало је да послужи и крајем марта организована инспекцијска посета Бачкој заменика главног директора полиције. Јожеф Шомбор-Швајницер у извештају министру унутрашњих послова наводи да је расположење Срба и даље „апатично“, а да је главни разлог томе чињеница да се официри одговорни за новосадске догађаје — међу њима и Граши, који је у међувремену унапређен у генерала — и даље налазе у Бачкој.

Према његовој оцени, њихово присуство подстицало је гласине да би се јануарски злочини могли поновити, а истовремено је стварало утисак да влада нема довољно снаге да казни „самовољне“ војне личности. Због тога је предложио њихово премештање.

Шомбор-Швајницер је министру указао и на нове злоупотребе приликом хапшења у Стапару и Старом Сивцу. Према његовом извештају, један власник фабрике соде и његови сарадници користили су хапшења за уцену рођака ухапшених. Иако је жандармерија привела и саме уцењиваче, један жандармеријски подофицир запретио је Србима у Стапару узимањем талаца уколико буду сведочили против њих.

Убрзо се у Стапару појавио и један службеник дефанзивног одељења Генералштаба, који је истраживао ко је сведочио против власника фабрике соде. Шомбор-Швајницер је у свом извештају навео и бројне злоупотребе приликом решавања молби Срба за добијање мађарског држављанства.

Према његовом мишљењу, у читавој жупанији владала је „претерано мрзитељска атмосфера без обзира на националност“, те је велики број људи покушавао да личне обрачуне са противницима решава тајним пријавама полицији, жандармерији или војним властима. Због тога је долазило до масе неоснованих оптужби, што је, како је нагласио, захтевало крајњи опрез према таквим пријавама.

Посебно је оценио као проблематично то што је управо жандармерија имала пресудан утицај на одлуке о томе да ли ће неко добити мађарско држављанство или не.

Као један од најтежих проблема у Бачкој навео је и чињеницу да после Рације породицама није било дозвољено да сахране мртве, нити су власти издавале умрлице. Због тога рођаци нису могли да решавају наследна питања и друга правна питања везана за покојнике.

На крају извештаја Шомбор-Швајницер закључује да је због свих неправди у срезовима Бечеј, Жабаљ и Тител „готово немогуће пронаћи Србина који би био спреман да служи мађарским интересима“.“

Извор: adattar.vmmi.org