Крваве рације фашистичког окупатора у Новом Саду, Србобрану и Старом Бечеју

Крваве рације фашистичког окупатора у Новом Саду, Србобрану и Старом Бечеју

Опште мере, припреме и организације

У јеку највећих и најсвирепијих злочина по Шајкашкој бачена је најтежа оптужба за српско становништво града Новог Сада: „Конци завере у Жабљу воде у Нови Сад”. То је значило да се у Новом Саду припрема и спрема оно што је доживела Шајкашка.

Догађаји су се брзо развијали. Велики жупан града Новог Сада писменим захтевом од 13 јануара 1942 године тражи од мађарске владе у Будимпешти да се у што краћем року акција „прочешљавања” спроведе и у Новом Саду. Тада је био велики жупан др. Апатини Фернбах Петер.

Овај захтев својски прихваћа сам министар унутрашњих дела Др. Керестеш Фишер Ференц, али га поставља на широј основи. Захтева да се у акцију „прочешљавања” укључе поред Новог Сада још и Србобран и Стари Бечеј. За овај свој захтев добија и сагласност самог министра-претседника мађарске владе Др. Бардоши Ласло-а.

Чим је ова сагласност постигнута начелник главног генералштаба витез Сомбатхељи Ференц, армијски генерал, на захтев министра унутрашњих послова доноси своју наредбу од 15 јануара 1942 године којом се акција „прочешљавања” распростире на Нови Сад, Србобран и Стари Бечеј. Овом наредбом се истодобно поверава спровођење саме акције команданту V сегединске армије Фекетехалми-Цајднер Ференц-у, армијском генералу, који је већ тада руководио крвавом акцијом у Шајкашкој.
Командант V сегединске армије својим наредбама одмах израђује општи план за спровођење саме акције. Образује се нова оружана група, која је имала да спроводи рацију у Новом Саду и Србобрану. На њезином челу се налази пуковник витез Граши Јожеф. Већ постојећој оружаној групи пуковника Деак Ласло-а, која је спроводила крваву акцију по Шајкашкој, поверава се спровођење акције „прочешљавања” у Старом Бечеју.

Мошорин у Рацији 1942: анатомија систематског терора

Оружани одред пуковника витез Граши Јожеф-а сачињавале су следеће војне јединице:

1. м. к. XVI батаљон пограничних ловаца; 2) м. к. пешадијски пук са I и II батаљоном из Кишкунхалаша; 3) м. к. V батаљон V пионирског пука из Сегедина; 4) м. к. бициклистички батаљон у Новом Саду; 5) м. к. речна флотила; 6) м. к. ваздухопловно одељење у Новом Саду; 7) м. к. V шанчан табор; 8) м. к. жандармерија у оквиру V сегединског жандарм. округа; 9) м. к. жандармеријска школа из Сексарда.

Оружани одред пуковника Деак Ласло-а сачињавале су следеће војне јединице:

1. м. к. новосадска жандармеријска школа; 2) 2 чете м. к. XVI батаљона пограничних ловаца у Новом Саду; 3) 1 чета м. к. бициклистичког батаљона из Новог Сада; 4) 1 вод м. к. речне флотиле у Новом Саду; 5) 1 вод м. к. извиђачке школе; 6) 1 чета м. к. пионирског батаљона из Сегедина; 7) 2 стрељачке чете I батаљона 9 пешадијског пука; 8) 1 митраљеска чета; 9) два контратенковска вода; 10) један телефонски вод; 11) 1 стрељачка чета и 2 контратенковска вода III батаљона 7 пешадијског пука; 13) V моторизовани вод; 14) м. к. I батаљон 20 пешадијског пука из Кишкунхалаша.

Оружана група пуковника Граши-а имала је назив „Друга оружана група” а група пуковника Деак-а „Прва оружана група”.

На подручју обеју оружаних група били су у пуном дејству органи контрашпијунаже као и органи V/I жандармеријског иследног подотсека у Новом Саду. Они су стајали под непосредном командом жандармеријског потпуковника Хоркам Јожефа, команданта V/I жандармеријског иследног подотсека у Новом Саду.
Пошто се жандармерија састојала из различитих јединица, то је било успостављено јединство команде тиме што је свим жандармеријским јединицама командовао жандармеријски потпуковник Батори Геза. Но највиши командант жандармерије је био жандармеријски пуковник витез Селеи Вилмош, командант V сегединског жандармеријског округа.

Према општим наређењима војска је морала сарађивати и са осталим цивилним властима и то: са претставницима градске, општинске и среске самоуправе као и са полицијом. Та је сарадња стварно и постојала.
На темељу општих наређења команданти поменутих двеју оружаних група су потпуно самостално издавали наређења својим подручним органима, било да су у главним цртама понављали упутства о спровођењу рације из општег наређења, било да су та наређења прилагођавали специфичним приликама места, где се имала спроводити акција прочешљавања.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини