Народни дом 1942: место на којем се одлучивало о животу и смрти

Народни дом 1942: место на којем се одлучивало о животу и смрти

МАСОВНО ЛЕГИТИМИСАЊЕ У НАРОДНОМ ДОМУ

Већ око 4 часа ујутро дана 21 јануара 1942 године дошли су у просторије Народног дома жандарми, детективи а око 6 сати и чиновници из новосадске државне полиције, носећи са собом и велике пријавне књиге које су се у полицији водиле.

Са десне стране велике свечане дворане у Народном дому били су постављени столови. За њих су сели детективи и испред себе поставили пријавне књиге. За столом су седели и чланови ткзв. „Легитимационог одбора”. Поред жандармерије долазили су пре почетка фактичног рада и официри и војници „пограничних ловаца” (16 хатaрвадас батаљона) и речне дунавске флотиле.

Масовно легитимисање започело је око 7 часова на дан 21 јануара 1942 године и трајало је непрестано ноћу и дању до пола 10 увече 23 јануара 1942 године. Започело се са довођењем људи, жена и деце са станице, са улице и из станова. Ово довођење су обављале војничке и жандармеријске патроле, које су крстариле по улицама, и које су већ започеле са претресом станова и легитимисањем у кућама. Спровађање је вршено уз пратњу војничке патроле пешице у већим групама или пак камионима. Чланови пратње нису презали ни од самог убиства у току самог спровођења. Тако је један војник без икаквих разлога непосредно пред Народним домом пушчаним метком убио једну непознату младу девојку из групе, коју је спроводио.

Када су били доведени пред сам Народни дом, често пута су се на самом улазу у зграду затицали фотографи, који су са задовољством снимали доведене људе, жене и децу. Многи су били доведени у домаћој хаљини у каквој су их затишали. Тих дана је владала цича зима тако да су се многи спровођени формално смрзавали.

Када су били уведени у Народни дом одмах су упућени у велику свечану салу. Са позорнице су били уперени митраљези. Број особа у тој свечаној сали у извесним тренутцима достигао је 800 а у једном тренутку, и то непосредно пред престанком рације, износио је око 3.000. На самом улазу у салу стајали су жандарми под пушком, а и по сали су се шетали жандарми с пушком. Ова сала није у опште била загрејана. Приликом легитимисања изводили би грађане из велике сале у фоаје пред салом и доводили их испред столова за којима су седели детективи, полицијски чиновници и чланови „Легитимационог одбора”. Тада би свако морао показати своју легитимацију на темељу које је после вршено неко упоређење са подацима у пријавним књигама. Међутим, све је то било само за то да се некој форми удовољи, јер су том приликом главну улогу одиграли чланови „Легитимационог одбора”. Оно лице, које је од стране чланова „Легитимационог одбора” добило повољну оцену, могло је сигурно бити, бар за тај тренутак, да му се неће ништа догодити. Речи чланова одбора биле су за детективе меродавне. Чланови одбора су своје мишљење о појединцима давали или отворено или пак помоћу одређених знакова. Овај потоњи начин имао је увек свој одређени смисао. Наиме, ако би дигли палац на ма којој руци, то би био неповољан суд о појединцу. Такав појединац би био одведен у малу дворану. Уколико би пак отворено рекли „Познајем га, добар је човек”, тада би то лице или вратили натраг у свечану салу или пуштали кући.

Судбина оних који су били одведени у малу салу била је потпуно неизвесна. За време самог легитимисања појединци су стално били довођени у ову просторију. Ту су морали дати своје особне податке који су завођени у посебни списак. Тај списак је водио познати крвник и мучитељ у новосадској тзв. „Армији” Јожеф Хеђи. По томе су морали седети непомично, чувани од осам наоружаних војника речне флотиле. Вршена су стална прегруписавања, па су извесне групе одвођене на непознато место одакле се више никада нису враћале. Дакле биле су убијене. Неке су групе биле враћене натраг у свечану салу и тако се спасле. У моменту, када је сама рација престала, био је одведен известан број особа из мале сале, тако да је између 23 и 24 јануара 1942 године било остало око тристотине људи, који су сви на дан 24 јануара 1942 године били преведени у просторије новосадске „Армије”. И овде је судбина многих доведених остала непозната. Вероватно су многи изгубили животе у току самог иследног поступка у „Армији” услед неописивих мучења и злостављања. Неки су пак били осуђивани на казну смрти и стрељани, док су неки били осуђени на казну лишења слободе, па доцније одведени у разне затворе одакле се многи до данас нису вратили.

У самим просторијама Народног дома није био нико убијен за време масовног легитимисања. Али је било злостављања. Жандарми и војници су многе предведене тукли у фоајеу, где се вршило само легитимисање. Осим тога често пута је код легитимисања било и окрутности. Међу најокрутније спадао је Хоркаи Јожеф, жандармеријски мајор, орган контрашпијунаже, који је играо главну улогу приликом легитимисања.

За све време рације ухапшеници су са собом по наређењу чланова војничке патроле морали носити разне покретне ствари, као: радио апарате, коже, маст, брашно, сапун, шећер, одела, бунде, ципеле и друго. Те покретне ствари су им биле одузете, а чланови „Легитимационог одбора” су исте уводили у посебне спискове.

Док је трајала рација долазили су и одлазили војници курири доносећи извештаје и односећи наређења, па се из њихова разговора могло разабрати, да је постојало наређење: да се Јевреји из Новог Сада имају поубијати у року од 72 часа. Редовна је појава била, да су се присутни војници у току међусобног разговора хвалисали, како су убијали и пљачкали у граду за време рације.

Наредба да се престане са рацијом издана је била око 3¼ часа после подне, док је фактички престала тек око ¾10 часова увече, када су сви ухапшеници били пуштени из Народног дома својим кућама. Када је издато наређење да се престане са масовним убијањем на новосадској дунавској плажи „Штранд”, сви преостали у животу били су оданде са плаже спроведени у Народни дом и смештени у гимнастичку салу. Овде су били присилљени од стране жандарма да седну на под и нису се смели мицати. Око 8 часова увече истога дана били су изведени из те сале и легитимисани а потом одведени у свечану салу која је била препуна. И тада се чуо глас — док се особа није могла видети — који је присутнима говорио: „Грађани! Ви сте сви легитимисани и утврђено је да сте лојални и да се нисте супротстављали мађарским војним властима. Зато смо решили да вас пустимо кући. Међутим, тако дуго смо вас овде задржали зато, што је известан број људи устао против мађарских власти, па су ти на својим леђима искусили праведан мач мађарске правде. Пошто су поменути искусили казну за своје супротстављање, сада вас можемо пустити кући с тим да и даље будете лојални према овдашњим властима.”

После овога говора сви су били из Народног дома пуштени кућама.

Према ономе што су детективи за време легитимисања међу собом говорили може се претпоставити, да је за сва три дана легитимисања прошло кроз Народни дом око 20.000 људи, жена и деце.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини