НАСИЛНА МОБИЛИЗАЦИЈА У БАЧКОЈ

НАСИЛНА МОБИЛИЗАЦИЈА У БАЧКОЈ

Већ крајем јула 1941. године мађарске власти у Бач-
кој спроводе насилну мобилизацију у окупаторску мађарску
војску, која је обухватала Србе и Јевреје и која је трајала све
до септембра 1944. године. Јевреји због расистичких зако-
на нису могли да буду мобилисани под оружјем, али су их
мобилисали у помоћне радне службе. Већина насилно мо-
билисаних Срба упућена је на Источни фронт у Русију, и то
у прве борбене линије где је већина и изгинула. Предходно
су морали да положе заклетву верности Мађарској, а затим
су били распоређивани у јединице разних родова војске сем
ваздухопловства.
Поред насилног мобилисања Срба у мађарску војску,
Мађарска приступа још једној врсти насилне мобилизацијеоснивањем тзв. „радних чета“ које су биле прикључене не-
мачкој и мађарској војсци на Источном фронту у Русији.
Мађарска је као савезник нацистичке Немачке имала на
Источном фронту у Русији преко 250.000 војника који су
заједно са немачком војском вршили масовне и стравичне
ратне злочине над цивилним становништвом, ратним заро-
бљеницима, рањеницима и болесницима. Овакво насилно
мобилисани Срби, Јевреји и Роми називани су „мункашима“
од мађарске речи мункас-радник. Ових принудних радника
„мункаша“ било је 50.000, и били су истурени у прве ли-
није фронта, где су копали ровове, износили мртве и рањене
војнике, постављали разне препреке за тенкове и пешадију,
градили бункере и разна утврђења, склоништа, аеродроме.
Затим, радили су на рашчишћавању бројних рушевина у
близини фронтова, на путевима и градовима, у рудницима,
радили су на разминирању минских поља и свим другим
тешким и опасним физичким радовима где су се показали
као потребни. Пошто су били највише у првим борбеним
линијама, били су изложени унакрсној ватри обе зараћене
стране, па су масовно гинули. Број ових принудних радника
„мункаша“ био је преко 50.000, а преживело је свега 6.000 до
7.000, док је један мањи део пао у руско заробљеништво. На
овај начин, путем присилног мобилисања у мађарску војску
као и у радне чете, Мађарска је спроводила поред масов-
них стрељања, одвођења у концентрационе логоре смрти на
више начина и план потпуног физичког истребљења Срба,
Јевреја и Рома.33
Са аспекта међународног хуманитарног права, овакав
поступак Мађарске на окупационој територији где се врши-
ла насилна мобилизација у мађарску војску био је проти-
ван члану 45. Правилника о законима и обичајима рата на
копну из 1907. године, у коме је прописано: „Забрањено је
присиљавати становништво окупиране територије на пола-
гање заклетве непријатељској сили.“34 Наиме, цивилно ста-новништво на окупираној територији окупаторске власти не
могу насилно присиљавати на давање заклетве верности, као
и на регрутовање и служење у окупаторским војним једини-
цама, нити их приморавати да дају разна војна, политичка
или привредна обавештења која су штетна интерсима држа-
ве која је окупирана. Такође од становништва на окупираној
територији, која је једно фактичко и привремено стање и
која не повлачи за собом промену суверености, окупаторске
власти могу тражити само материјалну послушност, а не
може се захтевати и оданост

Јелена Ђ. Лопичић Јанчић
МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ АСПЕКТ
РАТНИХ ЗЛОЧИНА МАЂАРСКЕ
ИЗВРШЕНИХ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ
СВЕТСКОГ РАТА 1941-1944. ГОДИНЕ
У ВОЈВОДИНИ