Повратак на старо

Повратак на старо

Идеја „повратка на старо“, односно ревизионистичко-иредентис-
тичка настојања мађарских радикалних десничара, репрезената мађар-
ске дијаспоре широм света, али и политичких одлучилаца унутар држа-
ве, и даље је врло жива и присутна у свакодневном јавном и политичком
дискурсу. Као главни „кривац“ за бројне проблеме који су последњих сто
година притискали мађарско друштво означен је Тријанонски миров-
ни споразум, чије је потписивање значило крај свих идеала Угарске као
пуноправног члана предратне монархије. Ново национално јединство
формирано је врло брзо, а примарни кохезиони фактор био је управо
Тријанон који је препознат као највећи непријатељ мађарског народа.
Нове генерације у пост-тријанонској Мађарској стасавале су оптереће-
не конфликтним наслеђем, а ревизионизам је дубоко прожимао све ас-
пекте живота у овој земљи, те креирао позорницу за нове, још крвавије
сукобе који су у наредним деценијама погодили Мађарску.
Вишеслојна национална траума услед пораза у Великом рату обли-
ковала је свакодневни живот у међуратној Мађарској, а ефекти погубне
ревизионистичке политике у овој држави осећају се и данас. Тријанон
је до данас остао главни камен спотицања у односима Мађара са скоро
свим суседима, јер је замаглио све рационалне аспекте геополитичке
прекомпозиције која је у централној и југоисточној Европи била неми-
новна почетком прошлог века.
Мађарска ревизионистичка национална политика, тј. вишедеце-
нијско настојање да нација оствари пуни потенцијал искључиво у прет-
постављеним границама Угарске, односно „Велике Мађарске“, довело је
ову државу на поражену страну у две револуције (1848/1849. и 1956. го-
дине) и два светска рата (1918. и 1945. године). Ипак, носиоци мађарске
ревизионистичке стратегије у 21. веку евидентно занемарују ове чиње-
нице, настојећи да реализују план о сентиштванској Мађарској која би
држави вратила некадашњу моћ и међународни углед, а самим тим и
решила бројне нагомилане, пре свих мањинске проблеме у централној
Европи.
Идеја „Велике Мађарске“, односно романтичарски занос нацио-
налиста о јединственом мађарском краљевству које би обухватило све
„земље круне Светог Иштвана“ треба да остане у прошлости, јер сам од-
нос према прошлости често није, и не би требало да буде у корелацији са
односом према садашњости. Такође, прошлост централне и југоисточне
Европе, односно прошлост територије претпостављене „Велике Мађар-
ске“ треба да се посматра као историја одређеног административно-уп-
равног подручја које је последњих хиљаду година доживљавало драма-
тичне трансформације, бар када је реч о власти и начину територијалног

и политичког организовања. Прошлост овог региона се не може посма-
трати кроз призму историје искључиво мађарског народа, јер су Мађа-
ри читав миленијум делили свој животни простор са припадницима
бројних народа различитог порекла, конфесија и идеолошко-политич-
ке оријентације. Сваки други сценарио би са знатном дозом извесности
продуковао економску, политичку, али и безбедносну нестабилност на
територији која знатно превазилази актуелне мађарске границе. Дакле,
прекомпозиција сложеног етничког мозаика у југоисточној Европи по
замисли мађарских ревизиониста никако не би донела преко потребну
стабилност и просперитет региона, него би врло вероватно овај простор
поново био увучен у комплексан сукоб који би тешко био амортизован
без укључивања шире међународне заједнице и војних коалиција.

МАЂАРСКИ РЕВИЗИОНИЗАМ:
БЕЗБЕДНОСНИ ФЕНОМЕН ВЕК НАКОН ТРИЈАНОНА

Милован Трбојевић DOI: 10.7251/TOMNIS1902308T
Академија за националну безбедност Прегледни рад
Београд
Зоран Малбашић
Академија за националну безбедност
Београд