РАТНИ ЗЛОЧИНИ ПРЕМА СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИMА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1914-1918.

РАТНИ ЗЛОЧИНИ ПРЕМА СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИMА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1914-1918.

Још од настанка првих држава настали су многобројни
ратови и то од старог века, средњег века, па све до дана-
шњих дана. Сви ти ратови били су безобзирни и свирепи са
огромним људским жртвама и материјалним разарањима.
Несумњиво је да је у свим тим ратовима, као и у савременим
ратовима, поред војске највише страдало цивилно станов-
ништво, затим ратни заробљеници, рањеници и болесници.
Од свих ратова у људској историји којих је било на
десетине хиљада, два рата се издвајају као најстрашнија. То
су Први светски рат 1914-1918. године и Други светски рат
1939-1945. године, како по броју погинулих и рањених, тако
и по ратним разарањима. У Првом светском рату погинуло
је преко 10 милиона лица, а рањено је преко 20 милиона
лица. Други светски рат је био још страшнији и до сада не-
превазиђен, где је погинуло преко 60 милиона лица, а рање-
но преко 35 милиона лица.
Тек у XIX и XX веку се доносе међународне конвен-
ције којима се прописује начин вођења рата и дефинишу се
ратни злочини.1 Но и поред бројних међународних конвен-

ција о регулацији вођења ратова, као и оснивањем Друштва
народа после Првог светског рата 1919. године и Уједињених
нација 1945. године, ратови и оружани сукоби воде се конти-
нуирано у разним деловима света све до данашњих дана, где
се врше масовни ратни злочини над цивилним становништ-
вом, ратним заробљеницима, рањеницима и болесницима.2
Иако су се масовно вршили ратни злочини, ипак је ин-
тересовање и реаговање светске јавности на те ратне злочине
било само током и кратко после извршења истих. Врло брзо
је то интересовање и реаговање опадало, па се данас често
и заборавља. Примера за ову тврдњу има заиста много. У
овом раду ћемо се оријентисати само на Други светски рат
1939-1945. године и то на ратне злочине који су извршени у
Југославији, прецизније на ратне злочине које је извршила
Мађарска у Бачкој и Барањи које је окупирала агресијом на
Краљевину Југославију заједно са Немачком и Италијом 6.
априла 1941. године.

Постоји велика тенденција и акција да се изврши ре-
визија исхода Првог светског рата од стране поражених др-
жава Немачке, Аустрије, Мађарске, Бугарске и Турске, a да
се одговорнима за овај рат огласе Русија и Србија. Нажалост
и тадашњи савезници Енглеска, Француска и САД преко
својих научника, историчара, књижевника, публициста, но-
винара и политичара дају већу или мању подршку пораже-
ним државама у разним облицима тумачења, објашњења,
коментарисања или анализама појединих догађаја који су
предходили или су узроковали тај рат.
Затим, политика ревизије историје захватила је и Дру-
ги светски рат, мада не још у толикој мери и обиму као што
је случај са Првим светским ратом. Наиме, поражене држа-
ве у Другом светском рату, пре свега Немачка, Аустрија,
Мађарска, Бугарска и Румунија као и њихови савезници и
помагачи настоје да се заборави Други светски рат, као и
све последице које су биле стравичне и до сада невиђене,
и да се само сви окрену ка будућности, а да се прошлост
заборави. Јер, политичка ситуација се после толико деце-

нија у свету променила, па су накадашње државе агресори
опет постале водеће у Европи па и у светским размерама,
са израженом тенденцијом да се жртве забораве. Нажалост
у томе успевају. Најбољи пример је обележавање седамдесет
година од избијања Другог светског рата који је почео аг-
ресијом нацистичке Немачке на Пољску 1. септембра 1939.
године – био је веома скромног комеморативног и протоко-
ларног карактера, иако су на том скупу били највиши пред-
ставници свих држава учесника у том рату. Средства јавног
информисања су све то помно обележила, али се све кроз
десетак дана заборавило. Тим поводом није одржана ни јед-
на међународна конференција, симпозијум или саветовање,
где би се са научног аспекта извршила анализа, карактер и
последице тог најстрашнијег до сада вођеног рата. Прилика
је била да се светској јавности саопшти поново ко су агресо-
ри а ко жртве. У тзв. међународној заједници већина држава
које су биле жртве у Другом светском рату или савезници
свесно прихватају заборав нацистичне немачке агресије и
окупације и став да се окрену будућности. Колико нам је
познато, свега три државе не заборављају тај Други светски
рат и масовне и стравичне ратне злочине: Русија, Белорусија
и Израел. Србија тек у последњих неколико година почиње
да врши обележавање одређених догађаја и датума из Дру-
гог светског рата.
Србија и српски народ у Другом светском рату 1941-
1945. године били су изложени поред агресије још и извр-
шењем геноцида и масовним ратним злочинима од стране
Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и тзв. Независне Др-
жаве Хрватске и њихових помагача.
Ратни злочини над Србима вршени су и у Првом свет-
ском рату 1914-1918. године, од стране аустријске, мађарс-
ке и бугарске окупаторске војске.3 У Аустрији и Мађарској
је оформљено на десетине концентрационих логора: Арад,

Нађмеђер4, Маутхаузен5, Нежидер, Ашах, Хајниристгрин,
Браунау, Болгогсоњ, Дрозендорф, Вац, Цеглед, Кечкемет,
Ђендер, Талсхоф, Каценау, Кирељихид и други у којима
је било 150.000 Срба и Црногораца, највише цивилног ста-
новништва, чак и стараца, жена и деце који ни по каквом
важећем међународном ратном праву или било којој међу-
народној конвенцији нису могли да имају статус ратних за-
робљеника.
Преко 20.000 ових логораша је умрло у тим логорима
смрти услед нељудских услова живота-изгладњивањем, смр-
завањем, премлаћивањем, убијањем, услед добијених зараз-
них болести и одсуством најосновније хигијене, лекарске и
медицинске помоћи.6
После Првог светског рата 1918. године дошло је до
распада Аустроугарске, а Војводина где су живели векови-
ма Срби улази у састав новоформиране државе Краљевине
Срба, Хрвата и Словенаца.7 Тријанонским уговором о миру
из 1920. године Мађарска је оглашена за кривца за Први
светски рат као и за бројне и масовне ратне злочине које је
њена војска извршила, па је на основу наведеног Тријанон-
ског уговора изгубила око 70% своје тадашње територије
која је била највећим делом настањена становништвом које
није било мађарско.
Званична Мађарска између два светска рата је настоја-
ла више пута да изврши ревизију Тријанонског уговора из
1920. године и да на тај начин поврати одузете територије
које су припале Румунији, Чехословачкој и Југославији.

Мађарска је између два рата водила у континитету не-
пријатељску политику према према Југославији па је тако
организовала специјалне терористичке логоре у Јанка Пусти
и Нађкањижи за обучавање усташких терориста. Ови об-
учени усташки терориристи су убацивани у Југославију где
су извршили више десетина терористичких и субверзивних
дела а која је за последицу имало смрт више лица и знатна
материјална штета. Усташки терористи који су се обучавали
у Мађарској су 1934. године у Марсеју убили Краља Алек-
сандра Карађорђевића и француског министра иностраних
послова Жан Луја Бартуа (Jean Louis Barthou).9
Због наведеног терористичког атентата на Краља Алек-
сандра Карађорђевића, Краљевина Југославија је поднела
22. новембра 1934. године Друштву народа у Женеви тужбу
против Мађарске због терористичких дела. Друштво народа
је прогласило Мађарску кривом као саучесника у терори-
стичким и субверзивним злочинима.

Јелена Ђ. Лопичић Јанчић
МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ АСПЕКТ
РАТНИХ ЗЛОЧИНА МАЂАРСКЕ
ИЗВРШЕНИХ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ
СВЕТСКОГ РАТА 1941-1944. ГОДИНЕ
У ВОЈВОДИНИ