Перспективе савременог мађарског ревизионизма

Перспективе савременог мађарског ревизионизма

Ревизионизам је у деценијама по окончању Другог светског рата
био тема која се углавном избегавала, а сви они који су евентуално ин-
систирали на унапређењу контаката са прекограничним Мађарима ма-
хом су карактерисани као националисти и противници социјалистичке
Мађарске. С друге стране, носиоци послератне ревизионистичке про-
паганде били су припадници мађарске емиграције, углавном сачиње-
не од официра, жандара и војника, али и интелектуалаца и припадни-
ка племства који су трајно напустили земљу и који су у иностранству
покренули више емигрантских листова и формирали националистичке
организације ревизионистичко-иредентистичког карактера. Најзначај-
нији мађарски ревизионистички центар налазио се у САД – на Флориди,
где је покренута издавачка кућа Danubian Press Inc, која је публиковала
највећи део послератних ревизионистичких радова.
Тек је средином 80-их година 20. века, односно неколико година
пре распада Варшавског пакта, забрана помињања Тријанона полако
почела да слаби, а у мађарским научним круговима су тада почели да
се појављују радови на тему неправедних мировних уговора којима је

окончан Први светски рат. Почетком последње декаде прошлог века Ма-
гда Адам је у раду „Нови извори Тријанона“ (Ádám, 1991) изложила тезу
која је и данас актуелна и често помињана, а односи се на француску
кривицу за послератне границе Мађарске. Наиме, централни аргумент
ове хипотезе је да је Француска након Великог рата директно суспен-
довала право на самоопредељење народа, концепт који је на париским
мировним преговорима увео председник САД Вудро Вилсон, те је због
тога директни кривац за поделу угарске краљевине. Тиме је Француска
директно допринела да се проблеми са мањинама који су постојали у
Хабзбуршкој монархији само пребаце на даље амортизовање новим по-
литичким одлучиоцима, што је касније у знатној мери утицало на из-
бијање новог глобалног сукоба. Међутим, ову декаду карактерисала је
и тенденција патриотски оријентисаних историчара и политичара да у
знатној мери ублаже реторику која је доминирала у Мађарској у међу-
ратном периоду. Наиме, последњих деценија приметно је инсистирање
на „интегралној“ верзији иредентизма и ревизионизма, где се не захтева
пуна рестаурација Угарске у предтријанонским границама, већ се ма-
хом истиче неопходност „оптималног ревизионизма“ (Caples, 2005, p.
61), односно повратак древних мађарских територија који је могућ у ак-
туелним геополитичким околностима.
Главни носиоци ревизионистичке доктрине у савременој Мађар-
ској окупљени су у идеолошко-политичку групацију под називом По-
крет за бољу Мађарску – Јобик (Jobbik Magyarországért Mozgalom), који
је у кратком периоду прешао велики пут – од студентске патриотске ор-
ганизације до друге политичке снаге у држави и убедљиво најбројније
десничарске опције у Мађарској. Иако активисти странку описују као
конзервативну и радикално патриотску хришћанску партију, формирану
са циљем заштите мађарских вредности и интереса, ради се о неонаци-
стичкој, расистичкој, антисемитској и хомофобној организацији. Поли-
тички програм Јобика би се стога у најкраћим цртама могао описати као
комбинација етно-национализма и антиглобализма, са јасним утицајем
радикално десничарске доктрине (Трбојевић, Малбашић, 2016, стр. 88).
У прогласу који је Јобик издао пред парламентарне изборе у
Мађарској 2010. године наведено је да „политички хоризонти Јобика
нису дефинисани границама наше земље већ границама наше нације“,
те да је страначки „фундаментални принцип брига о нацији од 15 мили-
она душа“ (Jobbik, the Movement for a Better Hungary – Foreign Affairs
Commitee, 2010, p. 15). У овом манифесту страначки лидери су нарочиту
бригу показали за сроднике који се налазе изван граница земље, тако да
је наведено да се Јобик залаже за „културну и економску реунификацију
мађарске нације, одобравање мађарског држављанства за сваког Мађа-ра, успостављање министарства за национална питања, промоција права
на самоопредељење, реинкорпорација прекограничних заједница и еми-
граната у друштвени живот Мађарске, промоција и развој регионалне
прекограничне сарадње и координирани развој између различитих на-
ционалности“, те да се „мађарска држава мора рестаурирати на основу
својих историјских права“, односно да „проблем наше раздвојене нације
– мађарско питање – мора постати предмет дискусије како у ЕУ, тако и
на међународној сцени“ (Ibid, p. 15). Посебан акценат Јобик је ставио на
јавни и културни живот у Будимпешти, која је означена као „главни град
Карпатског басена“. Поред отварања нових школа и болница, побољ-
шања јавног транспорта и сл., лидери Јобика су у манифесту навели да
ће, уколико ова партија дође на власт, бити извршена трансформација
градског културног живота у престоници „тако да нико ни не покуша да
заборави на трагедију која је задесила нашу нацију, те ћемо отворити
Тријанон музеј“ (Ibid, p. 23). Ревизионистичку стратешку оријентацију
Јобика потврдио је и њен председник Габор Вона, који је 2010. године
дао интервју за аустријски недељник Zur Zeit, у коме је навео да је Трија-
нонски мировни споразум био „диктат непријатеља Мађарске који су
одлучивали о судбини наше земље на основу манипулација и лажних
извештаја“, те појаснио да је „Тријанон за Мађаре синоним за покушај
ликвидације мађарске нације“ (Zur Zeit, 23. 06. 2010).
Успон Јобика на националном нивоу није усамљен случај на мађар-
ској националистичко-ревизионистичкој сцени, а поједини аутори су
активизам покрета окарактерисали као „манифестацију вековне мржње
и страха“ (Smith, 2014, p. 74). Ова организација директно је учествовала
или је инспирисала формирање бројних других екстремистичких орга-
низација основаних са циљем ревизије граница, попут „Покрета за бољу
будућност – Мађарска самоодбрана” (Szebb Jövőért – Magyar Önvédelem
Mozgalom), „Страже карпатске отаџбине” (Kárpát Haza Őrei), „Мађарске
златне зоре” (Magyar Hajnal Párt), „Одметничке армије” (Betyársereg) и
др. Ипак, најзначајнија мађарска организација ове оријентације је Омла-
дински покрет „64 Жупаније” (Hatvannégy Vármegye Ifjúsági Mozgalom).
Ова екстремистичко-ревизионистичка организација добила је назив у
знак сећања на 64 жупаније, које су се налазиле у саставу Угарске након
Аустроугарске нагодбе из 1867. године, тако да је поновно уједињење
ових жупанија под мађарском управом4 примарни идеолошко-поли-
тички циљ покрета. У складу са таквом стратегијом организацијa „64

Жупаније” од оснивања редовно организује комеморативне скупове на
годишњицу потписивања Тријанонског мировног уговора, те кроз серију
едукативних курсева у вези са националном историјом и националис-
тичких фестивала анимира све већи број младих присталица (Athena
Institute, 2014).
Поред организација које делују на територији Мађарске и у земља-
ма окружења, мађарска дијаспора је претходих деценија изузетно ак-
тивна када је реч о ревизионистичкој стратегији. Мађарска дијаспора у
САД била је један од ретких носилаца иредентистичко-ревизионистичке
кампање у периоду социјалистичке управе у Мађарској након Другог
светског рата, да би у Вашингтону 1991. године била основана Мађар-
ско-америчка коалиција. Ова групација формирана је са циљем про-
моције и јачања мађарских веза са САД, а статутом организације као
основни циљ предвиђена је промоција и уважавање мађарске културе у
свету, али и „заштита и очување људских и мањинских права и културно
наслеђе Мађара широм света“ (Hungarian American Coalition, Articles
of Incorporation, 1991, article 2 and 5). У ту сврху, ова организација је
последњих година често издавала саопштења за јавност у којима је апо-
строфирала неравноправан положај мађарских мањинских заједница
у земљама југоисточне Европе. Корене институционалног повезивања
Мађара на америчком континенту, али и њихове ревизионистичке ак-
тивности треба тражити још на почетку 20. века, с обзиром на то да је
Америчко-мађарска федерација (Amerikai Magyar Szövetség – AMSZ)
основана у Кливленду још 1906. године. Ова организација је од Великог
рата до данас остала највећи противник примене Тријанонског миро-
вног споразума, те као основну мисију поставила „утицање на политику
у САД како би се расветлило неправедно раздвајање Мађарске у Трија-
нону са циљем реунификације“ (American Hungarian Federation, http://
www.americanhungarianfederation.org/about.htm).
Од пада Берлинског зида, права мађарских националних зајед-
ница у суседним државама била су честа тема у јавним и политичким
расправама и знатно су утицала на формирање билатералних односа у
југоисточној Европи. Вреди напоменути да су власти у Будимпешти по-
следњих неколико деценија учиниле много на реафирмацији национал-
ног идентитета и ближег повезивања Мађара дијаспоре са матицом, што
би могло да изазове пренаглашену реакцију одређеног дела јавности у
земљама домаћинима, нарочито међу припадницима радикално десни-
чарских група и националистички оријентисаних политичких одлучила-
ца, што би у перспективи могло да продуби постојеће, па чак и да иници-
ра нове сукобе у југоисточној Европи, региону који је и иначе оптерећен
проблематичном прошлошћу пуном сукоба.

МАЂАРСКИ РЕВИЗИОНИЗАМ:
БЕЗБЕДНОСНИ ФЕНОМЕН ВЕК НАКОН ТРИЈАНОНА

Милован Трбојевић DOI: 10.7251/TOMNIS1902308T
Академија за националну безбедност Прегледни рад
Београд
Зоран Малбашић
Академија за националну безбедност
Београд