Силовања, хапшења, мучења и убиства у Жабљу

Силовања, хапшења, мучења и убиства у Жабљу

Сведочења о злочинима почињеним током Рације у Жабљу јануара 1942. године показују да репресија није била ограничена на хапшења, физичко злостављање и масовне ликвидације, већ је обухватала и различите облике крајње суровог поступања према заточеним цивилима. Искази преживелих и очевидаца, забележени у послератној истражној документацији, представљају значајан извор за реконструкцију природе и размера овог насиља, укључујући сексуално насиље над женама и сакаћење тела убијених. Посматрани у ширем контексту Рације у Шајкашкој, овакви случајеви указују на степен дехуманизације жртава и на атмосферу готово неограничене примене насиља која је пратила спровођење окупационе операције.

Из злогласне новосадске „Армије“ донели су детективи у Жабаљ справе за мучење

Силовања и парање тела

Поред најтежег злостављања хапшеника, у разним просторијама општине, вршена су и друга страшна зверства.

Сведокиња Десанка Папић потврђује, да су нека женска лица силована у општини, а сва та силована лица, после извршене насилне обљубе, убијана су.

Милана и Ђорђа Радојчић, дечаке од 18 и 14 година, ухапсили су 7 јануара 1942 године. 9 јануара позвали су њиховог оца Илију и наредили му да колима дође пред општину. У кола су бацили четири леша. Отац Илија познао је прво леш Миленка Чонкића, а после и лешеве својих синова. Сва три леша била су сасвим гола. Ова три леша била су парана, просечени од чукља до изнад срца, а затим обичним дебелим канапом за префе или вршке сашивени, како то исказују и сведоци Миличић Сава и Болдижар Јанош, који су лешеве убацивали у гроб.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини