Силовање и дављење жена у просторијама „Армије” у Новом Саду 1941. године

Силовање и дављење жена у просторијама „Армије” у Новом Саду 1941. године

Женскиње би обесили о дрвено вратило тако да би им глава била доле а ноге раскречене. По томе би их, пошто им је тело било голо, ударали гуменом палицом по полном органу.

Мучитељи су, злоупотребљавајући свој потпуно неодговорни положај, искоришћавали женскиње у задовољавању пожуде. Под изговором, да треба да им спремају собе они су женскиње-жртве по ноћи одводили у своје приватне станове и тамо над њима вршили силовања.

У току оваквог немилосрдног масакрирања жртава многе су тако биле испребијане да су у току самога саслушавања умирале. Изглед жртава био је страшан. Тако се могло видети, да је лице жртве било од рана сво крваво, док су очни капци били потпуно набрекли и претстављали обично црно модре површине. Тело је такође било сво у модрицама са крвавим ранама. Око главе је остао видан траг од стезања гвозденим обручом. У просторијама „Армије” важило је правило да нико од злостављаних не сме да умре. Уколико се стање злостављаних тако погоршало, да је постојала могућност за умирање, такове су жртве одмах одношене у болницу. Колико им је стало до правила мало час споменутог, најбоље илуструју хистеричне речи једног непознатог мучитеља-официра: „Да сте одмах одавде однели цркотину, да ми још овде не умре; где су кола Црвеног крста”. Радило се о једном случају где је жртва била већ полумртва од страшних рана, које је задобила за време мучења. Полумртво тело бацили су на под у нужничком ходнику. Та је жртва у болници одмах подлегла тешким ранама.

У два маха збило се да жртве нису издахнуле услед злостављања већ услед тога што су биле формално задављене. Крвник би им завезао натраг руке и тако свалио на земљу. Затим би једном ногом стао на леђа, а другом на главу а у међувремену већ је око врата повукао омчу и затегао. Жртва још није ни издахнула, а крвник би је повукао према вратима, држећи за омчу. На вратима су стајала два друга крвника, који су леш жртве однели и бацили на камион и однели на непознато место.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини