
Свештеномученик Чеда Еремић (1891–1942), парох друге парохије у Жабљу
Рођен је 9. августа 1891. године у Мошорину. Основну школу је завршио у месту рођења, а осам разреда класичне гимназије са испитом зрелости окончао је у Сегедину 1910. године. После тога, 1914. године, успешно је завршио Богословију у Сремским Карловцима. Рукоположен је за свештеника 24. новембра 1916. године. Нешто касније, 1924. године, дипломирао је на Правном факултету у Београду. Службовао је у парохијама у Вилову и Сантову. Из Сантова се иселио, са једним делом парохијана, испред мађарског терора у Растину, где је овим избеглицама постављен за душебрижника. Премештен је, 27. августа 1922. године, за пароха у Жабљу, где га је затекла окупација земље.
Свештеник Чеда Еремић био је врло интелигентан човек, пожртвован свештеник и истакнути национални и просветни радник. Због свог пастирског и патриотског рада био је и раније прогањан од Мађара, али је морао да дели са великим бројем својих парохијана да потражи уточиште на територији Југославије. У првој Божићној рацији у Жабљу, овај свештеномученик је пострадао заједно са својим народом за Христа Бога коме је верно служио.
Одломак из књиге „Свети мученици Бачки“