Убијање цивила у Новом Саду 1941. године
Најтежа судбина у првим данима окупације погодила је словенске родољубе(Србе). Контрашпијунажа се нарочито у први мах окомила на њих, јер је окупатору било потребно да на неки начин оправда војничку реторзију по уласку а која је примењена због наводно оружаног супротстављања родољуба.
Њихова је голгота стварно започела са 22 априлом 1941 године. И раније је вршен прогон њихов, па су појединци изгубили главе, али од тада је у више махова у маси вршено стрељање оних које су окупатори означили члановима неких националних удружења.
Главни виновници за смрт њихову су били: Фаркаш Јожеф, поручник, и Перепатић Пал, трговац из Новог Сада, обојица чланови-органи контрашпијунаже. Стрељање је вршила оружана војна сила, којој су затвореници били изручивани ради извршења јустификације.
Само стрељање је овако следило. У два маха је дошао поручник Фаркаш Јожеф у зграду Окружног суда са списком одређених лица која се имају извести из затвора и предати оружаној војној сили. Перепатић Пал, такође је дошао једанпут са списком, издавши наредбу да се хапшеници по списку предаду оружаној војној снази. Тако је предано војној оружаној сили: 22 априла 1941 године, после подне у 5 сати, њих двадесеторо, 29 априла двадесеторо а на дан 30 априла исте године њих петнаесторо ради извршења смртне казне стрељањем. Свему овом није претходио никакав судски поступак. Одашиљање именованих у смрт било је остављено произвољном одабирању међу затвореницима и стављању истих у списак, а што је у самој ствари било изрицање смртне казне.
Жртве су водили везане у ланцима изван града и стрељали у шумарку на дунавској обали иза кланице.
Након извршеног стрељања доношена су натраг у затвор сва одела са лешева.
Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини



