
Звонимир Голубовић: Повод за РАЦИЈУ
Четвртог јануара 1942., око 6 часова ујутру, један фашистички извиђачки одред, састављен од жандарма, пограничних ловаца и наоружаних грађана добровољно пријављених за ову акцију, упутио се из жандармеријске станице у Жабљу, великом селу на југоистоку Бачке, према ненасељеним салашима у риту у приобалном подручју Тисе.
На једном од њих, као што смо већ рекли, на салашу Гавре Пустаића, био је логор јединог партизанског одреда на територији Бачке: логор Шајкашког партизанског одреда, који, услед опште ситуације у којој се налазио НОП Бачке, крајем 1941. није изводио акције. Шта више, био је у нестрпљивом ишчекивању своје даље судбине. Тога дана на салашу је било око 40 бораца. У насталој борби, која је трајала читав дан, непријатељ је имао око десетак мртвих и исто толико рањених. Међутим, њему је, одмах после почетка сукоба, почела да пристиже бројна помоћ. Захваљујући томе успео је да потпуно разбије Одред, који је тога дана имао 7 погинулих и тројицу заробљених бораца. Физичко ликвидирање његових осталих чланова настављено је и извршено у току неколико наредних дана. Тако је, још истога дана, овај сукоб, назван у многим непријатељским документима »жабаљским устанком«, са војног гледишта и становишта државне безбедности био ЗАВРШЕН. Ту истину ни окупаторске власти у неким својим званичним документима нису порицале, него, штавише, и саме истицале.
Међутим, као да се од стране непријатеља само чекало на овако повољну прилику па да се отпочне са једном акцијом припреманом знатно раније. Користећи се овим сукобом као поводом, велика војна сила фашистичког окупатора сручила се на незаштићено становништво Шајкашке, Новог Сада и Старог Бечеја. Српско и јеврејско становништво ових крајева и места, препуштено на милост и немилост фашистичкој солдатески и њиховим помагачима, доживело је своју тешку и крваву вартоломејску ноћ, дугу месец дана.
Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“