Звонимир Голубовић: Припреме за РАЦИЈУ

Звонимир Голубовић: Припреме за РАЦИЈУ

У седишту великог жупана у Новом Саду 7. октобра 1941. одржана је конференција на којој су били присутни: др Петер Фернбах (Fernbach Péter), велики жупан, Еден Труквалтер (Trukvalter Ödön), виши штабни капетан, командант места, др витез Миклош Нађ (Nagy), градски начелник, др Ђула Зомбори (Zombory Gyula), мађ. кр. саветник, вођа полицијске капетаније, витез Геза Батори (Báthory Géza), мађ. кр. жандармеријски потпуковник, заповедник жандармеријског одреда, Ерне Славик (Szlavik Ernő), штабни капетан, и Јожеф Хоркаи (Horkay József), жандармеријски мајор, заповедник истледних органа »Армије«. Предмет конференције био је: Положај јавне безбедности града Новог Сада и његове околине.

После дужег саветовања, присутни су се сложили у следећем: пошто су, у последње време, учестале саботаже, паљевине, убиства и други атентати, неопходно је пооштрити мере да би се очувала јавна безбедност. У ту сврху конференција предлаже да се појачају полицијске патроле војском; да се и надаље одржавају мање рације, изненада и по квартовима, такође у садејству с војском. Једногласна је била и одлука о неопходности »одржавања рације са већим опкољавањем« (подвукао З. Г.). За одговарајућу оружану силу побринуће се командант места.

Сматрајући да је гарнизон несразмерно мали у односу на територију, број и постојаност саботажних акција, утолико пре што »конци саботажних акција у околним местима воде у Нови Сад, као централну« (подвукао З. Г.), конференција тражи да се жандармеријска школа из Њирѐђхаза премести у Нови Сад. Такође је тражено бројно повећање полиције и др.

И у погледу закључака присутни су били једнодушни, захтевајући да се:

„С обзиром на изванредни положај града, као и на то да се јавни мир може обезбедити само на тај начин, конференција сматра за потребно да се мере изнете у свим тачкама хитно и преко­редно уведу, јер њихову потребу изискује гранични положај вароши, тешки економски положај, стално враћање непоузданих елемената, као и околност да се убудуће може рачунати са повећањем атроцитета“(уствари, мисле на повећање броја акција НОП-а).

Још једном подвлачимо да овај састанак спада у ред оних чије су одлуке и захтеви имали значајног утицаја на касније драматичне догађаје, познате под именом рација. Истога дана када је одржана конференција, 7. октобра 1941. године, на основу једног поверљивог конфидентског извештаја, Команда м. кр. сегединског 5. жандармеријског округа обавестила је све подређене команде да се у Новом Саду и другим местима Бачке могу очекивати паљевине и друге комунистичке акције већих размера. Према истим изворима, неки хрватски војници који често прелазе границу, носе са собом ручне гранате, револвере и експлозив ради помагања горе наведених акција. Да би се све то спречило предлажу се низ конкретних мера.

После овог дописа, у склопу све тешње сарадње са војском, велики жупан Бачко-бодрошке жупаније је одржао састанак са командантом 15. (сомборске) бригаде, каснијим актером у новосадској рацији, као и са представником жандармеријске команде у Сомбору, па је 10. октобра 1941. упутио министру унутрашњих послова предлоге мера ради »спречавања саботажних планова комуниста.«⁴⁴

Министар унутрашњих послова је 10. новембра 1941. обавестио главног капетана полиције шта је од предлога великог жупана већ реализовано и шта све треба у том смислу још предузети. Тако се види да је појачано чување граница, али да треба појачати контролу пријављивања и одјављивања, да честим рацијама треба откривати инфилтриране елементе и скривено оружје и експлозивни материјал. Такође је инсистирано на формирању што шире обавештајне мреже састављене од домаћег »патриотског становништва.

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“