Осврт Звонимира Голубовића на чланак Марка Ристића о РАЦИЈИ

Осврт Звонимира Голубовића на чланак Марка Ристића о РАЦИЈИ

Овом извештају није потребан коментар. Међутим, страш­на истина је много гора него што су мађарске власти дозволиле да је овај неутрални новинар сазна. Истину зна само мађарска влада и официри који су сада били позвани пред суд па су успели да »побег­ну«.

Ови жалосни догађаји сами по себи намећу да се повуче једна паралела.
У Бачкој су Срби и 1848. године доживели ужасна звер­ства од стране Мађара. У прошлом светском рату они су вршили по­коље и на територији бивше Краљевине Србије — у Мачви. — Како су Срби реаговали на ова недела?

Војска бивше Краљевине Србије, као претходница савез­ничких трупа Маршала Franchet d’Espereа и адмирала Troubriga ушла је 1918. године у крајеве где су Мађари починили толика недела. Па ипак, северно од Дунава није убијен ни један Мађар, ни једна ма­ђарска жена, ни једно мађарско дете.

Из истих крајева 1918. године није морао да се исели ни је­дан Мађар. Отишли су само чиновници који нису хтели да положе заклетву новој држави и они који су добровољно отпирали за Ма­ђарску, а чији је број безначајан. Међутим, Мађари су се још почетком 1942. године сами хвалили у штампи да су мађарски живаљ у окупи­раној Бачкој повећали за више од 6%. То је најбоље објашњење за­што су вршени покољи у овој покрајини и најбољи доказ да су они плански вршени — наређењем одозго — а не само по вољи неколи­ко ’недостојних дезертера’, како Мађари сада називају оне официре који су спроводили у дело план своје владе о мађаризацији Бачке најрадикалнијим методама.

https://novosadskaracija.com/clanak-marka-ristica-o-raciji-za-britansku-stampu/

Најзад, вредно је поменути још једну чињеницу. У Југосла­вији од 1918. до 1941. године, крај свe арогантне ревизионистичке кампање Мађара, није убијен ни један Мађар. То се није десило ни онда када су Срби сазнали да су убице краља Александра вежбали слободно у Мађарској под окриљем мађарске владе и под руко­вoдством мађарских официра.

Зашто су Срби овако поступили било би узалуд тумачити, јер то Мађари не би схватили. Али верујемо да ће јавност у Великој Британији то схватити и разумети. Мађарској се више не може до­зволити да обмањује светску јавност, а нарочито британску, о лажи­ма о својој хришћанској култури, мисији, да буде вођ малих народа, парламентарном режиму и симпатијама према демократским сило­ма, а нарочито према Енглеској. Она је крајње пропала духом тако и умом и душом и телом уз Немачку и садашње њено тактизирање са­мо је резултат успеха савезничких армија и неминовне сутрашње по­беде савезника…«

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“