»СУЂЕЊЕ« НЕКИМ КРИВЦИМА ЗА РАЦИЈУ 1943. И 1944. ГОДИНЕ

»СУЂЕЊЕ« НЕКИМ КРИВЦИМА ЗА РАЦИЈУ 1943. И 1944. ГОДИНЕ

Активност демократа у вези рације поклапа се временски са погоршањем међународног положаја Мађарске који је условљен њеном повезаношћу са нацистичком Немачком, односно успесима западних савезника. У другој половини 1943. Мађарска поново чини напоре и покушаје да успостави контакт са западним силама у циљу припремања услова за њено иступање из Тројног савеза.

У склопу свега наведеног, треба посматрати и процес који је крајем 1943. године покренут на иницијативу министра спољних послова против ференца Фекетехалмија — Цајднера, Јожефа Гра­шија, Ласла Деака, Мартона Зелдија као главнооптужених, и других непосредних криваца за јануарске догађаје, пред Судом м. кр. гене­ралштаба као кривичним судом у Будимпешти. Главни оптужени су, међутим, добили право да се бране са слободе, а непосредно пред изрицање казни, крајем јануара 1944., омогућено им је бекство у Не­мачку. Иако је констатовао и доказао њихову пуну одговорност за безразложно крвопролиће и пљачку, суд им није изрекао казне у од­суству. Остала једанаесторица су осуђени на временске казне од 10 до 15 година робије.

Овај процес је био намењен југословенској, посебно српској, а још више англо-саксонској јавности. Зато је мађарска влада, са великом пажњом и посебним интересовањем, пратила од­јек процеса у иностранству. Нарочито је била заинтересована како на њега реагује српски народ. Извештај који је, у том смислу, 27. фебруара 1944., упутио мађарској влади главни конзул у Београду, Бала, није био охрабрујућ. Чак и танак слој пријатељских кругова и једног дела интелигенције, који је поздравио већ саму чињеницу што у току рата овим процесом Мађарска јавно признаје да су њени органи починили недела, нису могли а да не изразе жаљење што је главним кривцима изостало изрицање казни, односно што им је омогућено бекство. Став огромне већине српског становништва је био да су масовни злочини почињени у време када се није помишља­ло да ће се једног дана због њих одговарати; да је процес органи­зован са циљем да се, пре завршетка рата, у коме се победник све више назирао, колико-толико оправда кривица и ублажи. Неискреност мађарске владе се огледа и у томе што је омогућила да главни оптужени побегну у Немачку.

Слично реаговању и резоновању српског народа у Србији, било је и мишљење Срба у Бачкој. И они сматрају да је процес тен­денциозно организован, да његов циљ није био пружити задовоље­ње српском народу, да је бекство главних криваца обављено уз зна­ње мађарске владе.

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“