УСЕЉАВАЊЕ МАЂАРА У СРПСКЕ ДОМОВЕ

УСЕЉАВАЊЕ МАЂАРА У СРПСКЕ ДОМОВЕ

После етничког чишћења Срба са окупираног подручја, мађарске власти доводе Мађаре из Мађарске и иностранства и усељавају их у српске домове, раздељујући им српску земљу, по плану за колонизацију Мађара.

По завршетку протеривања око 20.000 Срба, у мају 1941. насељена је прва група од 6.000 Мађара. То су колонисти из Секеља, Чангота, Буковине, Ердеља. У марту следеће, 1942. године, дошла је из Буковине још једна група од 27 породица. Тако је у Бачкој укупно насељено 3.806 породица са 15.593 Мађара.

После протеривања српских колониста и досељеника, мађарска влада је имала намеру да протера, како је предвиђено, још око 15.000 Срба из Бачке и Барање у логоре. На удару су били и Јевреји, па се могла чути парола: „Треба да се зна која је рађа хришћанска, а која јеврејска.” Јевреја је највише било у Суботици и сви су интернирани у логоре, а земља им је одузета и подељена Мађарима колонизаторима. Прогон Срба од Мађара у Бачкој и Барањи трајао је све време рата иако се говорило о нормализовању српског питања и односа у тим крајевима у току 1942. и 1943. године. Много је Срба протерано из Сенте и 1943. године. У њихове куће одмах су усељени Мађарски колонисти.

На тај начин, број Мађара у Бачкој повећан је само привремено неколико месеци 1941. за 48.550 колониста и других, а после 1943. године, протеривањем и убијањем, смањен за више од 75.000 душа. Тако су Мађари, по интернирању Срба у логоре, војном нерадом интернирали све туђинце и вратили називе места из доба Аустро-Угарске или су им дали мађарска имена. У то време Срби у Бачкој су много страдали. Око 280.000 их је било по логорима, интернираних, присилно мобилисаних, хапшених, злостављаних.

Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА