БЕЛЕШКЕ ИЗ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ У ПЕРИОДУ 1941–1945. ГОДИНЕ О РАЦИЈИ, ЛОГОРОМА, БОЛНИЦАМА И СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА И ЦРКВЕ
„Дужност је сваке црквене општине да за болницу допринесе свој део.” Одбор Црквене општине у Ујвидеку (Новом Саду).
Српска православна црквена општина у Старом Бечеју, 1. новембра 1941, бр. 141, пише великославном Епархијском управном одбору православне Епархије бачке, Ујвидек.
„Управа Српске православне парохије у Шандору, Суботица (Сабадка), јавља да се распушта логор интернираних у истом месту, у коме је већина наше сиротиње са бивших колонија, до 500 душа, и да би добро било да се ови сместе по нашим српским кућама на исхрану. То је објављено у нашем светом храму, али је дугачка процедура јер се мора ићи на лице места. Молимо, ако је могуће, како поближе упутство у овој ствари.” (За секретара, јереј Димитрије Коларов, старешина, парох Јован Стељанов, председник. Потпис нечитак. Акт књижен у 1942. години.)
У Опаланци, протојереј Георгије Николић
претучен је од мађарске власти, а ћерка са двоје мале деце убијена. Због свега тога, прота Георгије је још увек тешко болестан. (У Опаланци, 12. октобра 1942, Епархија бачка.)
Јереј Славко Нинин, парох у Турији и привремено у Надаљу, где је преузео дужност старања о логорској деци. (Српска православна црквена општина у Надаљу, 26. октобра 1942. године, записник.)
Црквена општина у Жабљу дала је политичкој општини у Жабљу своју школску зграду у замену за сто јутара земље. Међутим, жабаљске општинске власти отеле су у току рата ту земљу од цркве у Жабљу и присвојиле је поново. (У Жабљу, 12. октобра 1942, председник црквене општине у Жабљу Стеван Благојев.)
„Помоћ у болници у Новом Саду, за болесну децу православне вере из логора у Шарвару.” О томе постоји акт Епархијског управног одбора православне Епархије бачке у Новом Саду од 28. јула, бр. 827, о лечењу деце заражене туберкулозом. Та деца не могу се смештати у приватне домове да се не би ширила опака болест. Било је више црквених општина које су се ангажовале и организовале акцију прихватања и смештаја српске православне деце из концентрационих логора и многе су српске породице и друге институције у томе указивале велику помоћ за спас болесне и испрљане мале нејачи. Зато је Епархијски управни одбор, таквим апелом црквеним општинама, институцијама и појединцима, много угинио за децу јер је њиховом помоћу омогућено издржавање те болнице у којој су деца лечена и срећно прихваћена из логора.
Састављен је Болнички одбор српских православних црквених општина Епархије бачке у Новом Саду, у који је ушао, као члан, и ђурушки парох Павле Дојић са својом црквеном општином.
У Сомбору су, за време рата 1941/1942. године, ратом оштећена три храма: два у Сомбору и један у Пачиру.
У манастиру Бођанима налази се црквеноопштинска архива и мала каса, али је то све затворено. Манастир Бођане, као и Ковил, затворили су мађарске власти 1941/1942. године. (Српско православно архијерејско намесништво, Сомбор. Адресирано: У. О. Епархије бачке, 1942. године.)
Бр. 27. Мађарска краљевска полиција (немзетери), команда табора за интерниране у Сабатки (Суботица), својим актом од 17. фебруара о. г., бр. 422/1942, извештава ову црквену општину да су одела, рубље и обућа добровољаца, који се у истом табору већ десет месеци налазе, сада сасвим дотрајали, те је настала неопходна потреба да се исти допуне, „пошто иста команда нема могућности, те зато позива ту црквену општину да се о потребама ових интернираних у логоре добровољаца колониста постара”.
Бр. Д. 339/1942. На заузимање епископа бачког Иринеја Ћирића и Епархијског управног одбора Епархије бачке, деца добровољаца колониста, која су десеткована глађу и смрћу у логору смрти у Шарвару, смештена су по црквеним општинама на подручју Бачке. Тако су спасени и распоређени у место:
(деца са мајкама)
Нови Сад – 684
Бачко Градиште – 51
Обровац – 28
Горњи Ковиљ – 73
Товаришево – 60
Мол – 95
Кањ – 49
Старе Шове – 21
Надаљ – 24
Силбаш – 49
Сента – 69
Пивнице – 37
Стапар – 83
Бајша – 18
Ада – 55
Кулипн – 6
Паланка – 20
Вилово – 42
Параге – 31
Мартонош – 30
Деспот Свети Иван – 60
Доњи Ковиљ – 19
Парабућ – 8
Шајкашки Свети Иван – 22
Суботица – 42
Сомбор – 446
Дерonje – 15
Турија – 38
Стари Кер – 80
Стари Футог – 51
Лалић – 35
Сентомаш – 85
Стари Сивац – 40
Свега: 2.566 деце
Према томе, укупно је смештено 2.566 деце и мајки, у групном доласку, преко наших црквених општина. Осим тога, већи број одраслих који су дошли на „мегалоподаш”, то јест на појединачне молбе. (Ујвидек – Нови Сад, 13. октобра 1942. – Ужи одбор Српске православне црквене општине.)
Јереј Владимир Родзјанко из Новог Милетића и други свештеници Бачке прикупљају прилог за издржавање болнице, избеглица и сиротиње.
(Ујвидек – Нови Сад, 1942. – Ужи одбор Српске православне црквене општине.)
Бр. Д. 100/1942.
Свим српским православним црквеним општинама
Ово је обавештење и апел да деца која су избављена из логора у Шарвару не могу сва бити смештена по приватним српским домовима. Јер, многa деца болују од туберкулозе, па је због заразе опасно да буду смештена у приватне куће. Како је тој болној деци неопходно стручно лечење и дуга нега, одлучено је да се за њих оснује једна привремена болница за ТБЦ.
Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА




