Злочин над првим свештеником у Мађарској Милошем Апићем
Свој улазак у подручје Барање, Мађари су обележили српском крвљу као и у Бачкој, са 3.500 људских живота.
Познато је да су мађарски регент Миклош Хорти и председник мађарске владе Ласло Бардош донели одлуку о покољу Срба, о логорима и о присилном исељавању преосталих. О тим и свим другим злочинима у Бачкој, Барањи и ужој територији Мађарске, говори и писмо православног епископа будимског др Георгија Зубковића упућено министру унутрашњих послова 17. априла 1941. поводом убиства свештеника Милоша Анича, родом из Помаза, пароха у Сантову, чије је измучено и унакажено тело нађено на мађарској територији, бачено у мочварни рукавац Дунава код Баје и Мохача 25. априла 1941. године, и сахрањено тајно после обдукције у Мохачу.
Злочин над првим свештеником у Мађарској Милошем Анићем (или Апићем) оправдано је уносио страх и међу Србе у Мађарској, који су, као непоуздани мађарски грађани, доспевали у злогласне радне батаљоне и интернирани у логоре као што су Шарвар, Барч и други. У те злогласне батаљоне и логоре отерани су и многи српски свештеници, учитељи и угледни Срби, иако су њихове породице вековима живеле на територији Мађарске.
У Белом Манастиру убијен је и протојереј Милутин Пејовић.
Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Систематска пљачка Бачке и Барање током мађарске окупације
Нарочито велика штета настала је при повлачењу окупат
Од рације до депортација: организовано отимање имовине у окупираној Бачкој
Све вријеме трајања окупације на дјелу је била системс
Рација у Бачкој као модел: како модерна држава легализује масовна убиства
Рација у Бачкој, спроведена у јануару 1942. године, у исто
