Слом југословенске одбране и улазак мађарске војске 1941.

Слом југословенске одбране и улазак мађарске војске 1941.

Војно руководство је 10. априла још увек рачунало на то да ће „непријатељ пружити жилав отпор“, и у том смислу је Вертово саопштење емитовано на радију у вечерњим часовима 11. априла. Међутим, командни кадар војске је из ранијих извиђања добро могао знати да је југословенска војска, која се под немачким ударима за неколико дана распала, у тренутку покретања мађарског напада у суштини већ напустила спорне територије. Ни мање јединице које су заостале нису пружале војно значајан отпор; њихова делатност се пре свега сводила на рушење мостова. Генерал Пал Петерди, командант 10. пешадијске бригаде која је напредовала између Дунава и Тисе, већ је 12. априла, у складу са стварним стањем, обавестио официре бригаде да „врховна команда не рачуна на жилаву одбрану непријатеља“. План мера за напредовање IV корпуса од 12. априла такође је полазио од претпоставке да „непријатељске снаге ни убудуће неће пружати отпор“ на простору између Дунава и Тисе. Следећег дана последње јединице југословенске војске напустиле су Бачку, а 14. априла снаге 3. мађарске армије — I, IV и V корпус, као и брзи корпус — достигле су линију Дунава, коју, по одлуци Врховног савета одбране, нису смеле да пређу. Ипак, Хорти и влада су попустили немачком захтеву да брзи корпус пређе границу, што се догодило 16. априла код Осијека. Под немачком командом напредовали су до Карловаца, Руме, односно Ваљева. После потписивања примирја, 23. априла повучени су иза мађарске границе.

Извор: adattar.vmmi.org

Превод са мађарског редакција портала novosadskaracija.com