„Помирење“ уз бајонете: Увођење мађарске власти праћено је репресијом над Србима

„Помирење“ уз бајонете: Увођење мађарске власти праћено је репресијом над Србима

Парламент је већ 16. децембра 1941. године, без учешћа посланика из Делвидека, усвојио закон о држављанству становника поново припојене територије. Мађарско држављанство аутоматски су добили они који су 26. јула 1922. године — на дан истека рока за оптацију — још увек правно били мађарски држављани, а услед Тријанонског мировног уговора постали су југословенски, под условом да су између 1. јула 1931. и 1. јуна 1941. имали тамо стално пребивалиште. Закон није предвиђао могућност оптације. Југословенска влада у емиграцији протестовала је против овог акта, сматрајући да крши норме међународног права. 211

Скоро сви окружни, срески и општински чиновници смењени су, а нови су углавном доведени из матичне земље, што је изазвало незадовољство локалног становништва. Тако је, на пример, већина градских службеника у Сомбору, као и сам градоначелник, дошла из Баје. При формирању градских и општинских самоуправа одступало се од важећих закона: половина чланова одбора бирала се по функцији (виријално право), а друга половина избором, али су и те чланове уместо избора именовале власти према критеријуму „националне поузданости“. Чак и тамо где су Срби могли ући у представничка тела по виријалном праву, то право је често поништавано из националних разлога.

Школа као средство асимилације: мађарска окупациона власт и преобликовање образовног система у Бачкој 1941–1943

Увођење мађарске управе свуда је праћено свечаностима. У Сомбору је ступање на дужност жупана Деака намерно организовано 14. јануара 1942, на рођендан главног жупана. Том приликом Деак је, обучен у мађарску народну ношњу, симболично пружио руку српском становништву Дељвидека, говорећи о помирењу и опраштању — у тренутку када су у српским областима, посебно у Шајкашкој, већ трајале акције „чишћења“ од партизана које су се претвориле у неселективне репресалије над Србима. Због рације многи посланици нису могли ни да присуствују првој седници жупанијске скупштине у Сомбору 28. јануара 1942. Слична ситуација владала је и у Суботици, где је на првој седници 24. јануара српски представник Милан Руски уверио власти у лојалност Срба, наглашавајући дуг заједнички живот са Мађарима и спремност да буду „верни синови отаџбине“.

Извор: adattar.vmmi.org

Превод са мађарског редакција портала novosadskaracija.com