РАЦИЈА КАО ОПРАВДАЊЕ ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ МАЂАРСКЕ ВОЈСКЕ СА ИСТОЧНОГ ФРОНТА

Много значајније од мађарских претензија на Банат јесте временско поклапање разговора немачког министра спољних послова Joachim von Ribbentrop и Wilhelm Keitel, начелника Врховне команде Вермахта, у Будимпешти, са почетком систематске акције „чишћења“.

Сведочење др Јожефа Бабоша о наводној необавештености надлежних окупационих власти о погрому у Бачкој

Као што је познато, Рибентроп је, позивајући се на ток рата и заједничку судбину у борби против бољшевизма, захтевао ангажовање целокупне мађарске војске на источном фронту. У Будимпешту је стигао 6. јануара, а истог дана, након разбијања малобројног партизанског одреда, отпочело је планско „чишћење“ Шајкашке.

У време посете Кајтела, који је дошао ради разматрања детаља немачких захтева, план новосадске рације већ је био припремљен.

Са становишта наше теме, важно је и то што је на тим разговорима председник владе Bárdossy László настојао да, позивајући се на нестабилну ситуацију на Балкану, ублажи Рибентропове захтеве. Већ 10. јануара Horthy Miklós упутио је писмо Adolf Hitler, у којем се правдао и истовремено покушавао да ограничи обим мађарског ангажмана.

Након што је уверио Фирера у савезничку верност и „одушевљено“ учешће Мађарске у „одлучујућој борби“, Хорти је затражио повлачење оклопног корпуса из Совјетског Савеза и слање само ограниченог броја трупа на источни фронт. Као аргумент је навео да је Балкан и даље „испуњен неизвесношћу и немирима“, те да у Србији и даље делују оружане снаге на страни англосаксонско-бољшевичког савеза, уз подршку „фанатизованог становништва, укључујући жене и децу“.

Посебно је нагласио да су се ти сукоби недавно из Баната пренели и на мађарску територију, уз „крваве жртве“. Након што је указао и на опасности које долазе из правца Хрватске и Румуније, Хорти је јасно изразио страх који је све више оптерећивао државни врх:

„Уколико би Балкан отворено стао на страну бољшевизма, Мађарска би поново остала једина као фактор реда.“