V/I ЖАНДАРМЕРИЈСКИ ИСЛЕДНИ ПОДОТСЕК У НОВОМ САДУ – ОСНИВАЊЕ, ДЕЛОКРУГ РАДА, ПРЕСТАНАК

V/I ЖАНДАРМЕРИЈСКИ ИСЛЕДНИ ПОДОТСЕК У НОВОМ САДУ – ОСНИВАЊЕ, ДЕЛОКРУГ РАДА, ПРЕСТАНАК

Креирањем ове установе у Новом Саду мађарско-фашистички окупатор је желео, да се борба против Срба и Јевреја, који су били као народност идентификовани са национално-комунистичким субверзивним елементима, централизује. Образована је једна установа за читаву Бачку, како би се обезбедио жељени успех.

Своје послове обављала је што директно, а што преко својих изасланстава „ад хок”.

Просторије је имала у згради бивше југословенске I армијске области, која се налазила преко пута од зграде Окружног суда. Из ових просторија дириговала је акцијом по читавој Бачкој било директно или индиректно преко својих изасланстава.

По згради, у којој је имала просторије, народ је назвао ову установу „АРМИЈОМ”. Под тим називом је доцније био обухваћен не само рад ове установе него и рад свих њезиних сарадника па и рад изасланства контрашпијунаже. Тај назив је био синоним за прозоте, муке, патње и болове невиних жртава, које су кроз њу пролазиле. У овим просторијама установа је уредовала до краја прве четврти 1944 године. Помоћне просторије биле су у „Славнићевој” кафани преко пута од руске цркве.

Лекар Др. Ковач Золтан констатује смрт обешених жртава

При крају прве четврти 1944 године жандармеријски иследни подотсек се пресељава у зграду Официрског дома, на самој дунавској обали.

Почетком октобра 1941 године две трећине органа ове установе пресељено је у Бачку Тополу, док их ⅓ и надаље остаје у Новом Саду. Истодобно бивају сви затвореници пресељени у Бачку Тополу. Они, који су већ били саслушани и који су прошли кроз тортуру, бивају затворени у бачкотополском логору, док они који нису били саслушани уопште или чији предмет још није био потпуно ислеђен, беху смештени у бачко-тополску Синагогу у којој су жртве на исти зверски начин биле мучене као и у Официрском дому и Армијској згради у Новом Саду.

У Бачкој Тополи жандармеријски иследни подотсек једва да је остао до 8 октобра 1944 године, јер је био присиљен развојем догађаја на ратном попришту, да напусти територију Бачке. Том приликом није само повукао своје органе већ и све затворенике Бачко-тополског логора и Синагоге. Жртве су пешице, или другим саобраћајним средствима биле дотеране прво у Комаром, и затворене у тврђави тога града. После извесног кратког времена, као политички кривци предани су немачким гестаповцима, који су их све одвели у концентрациони логор у ДАХАУ.

Из поменутог концентрационог логора се мали број затвореника вратио својим кућама јер су од разних болести или пак услед изгладњивања помрли.

Експозитура контрашпијунаже Стара Кањижа

Међутим, рад жандармеријског подотсека или т. зв. „Армије” није се ограничио само на место свога редовног уредовања. Видимо, да тај отсек започиње са једном акцијом широких размера. Ово је схватљиво када се узме у обзир задатак, који је од стране мађарски окупатора истоме поверен био. Његови органи добијају упутства, да обилазе скоро сва места Бачке са истодобним налогом да обаве тачно одређени посао. Овај посао је био одређен следећим лаконским изразом: „истрага у левичарско-политичкој ствари” (Балолдали политикаи ћибен њомозаш”); „истрага у ствари народности” („немзетишеги ћибен њомозаш”; „јоболдали политикаи ћибен њомозаш”), „истрага по предмету политике десничара”; истрага по предмету проучавања околине („керњезет танулмањи ћибен њомозаш”) итд. Свака оваква акција значила је опасност за припаднике словенске народности у чијем се месту пребивања овакова истрага спроводила. Многа су хапшења том приликом уследила, наравно само код претставника српске народности и нешто Јевреја. Ови су сматрани као највећи непријатељи новог реда, па је према њима требало енергично иступити и поступати.

Баш због тога што је подотсек био чисто политичка установа, његови органи су по правилу ишли у цивилном оделу. Не само онда када су уредовали у просторијама у Новом Саду већ и онда када су изашли изван Н. Сада ради спровађања истрага у горе већ споменутим правцима.

Кадгод би се, било са које стране, појавила акција против левичарских субверзивних елемената, увек је тада на позорницу наступао и жандармеријски подотсек. Зато се само по себи разуме што видимо да V/I чендерњомозо алостаљ суделује и у „рацијама” у Шајкашкој, Новом Саду, Жабљу и Чуругу, Србобрану и Старом Бечеју и то као један од главних организатора истих.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини