Поступак саслушавања
Почетак самог иследног поступка указивао се хапшењем личности против којих је постојала ма и најмања сумња — без обзира да ли је била оправдана — да су стајали у вези са акцијом субверзивних елемената. Хапшење је вршено од стране органа „Армије”, у цивилном оделу а у сарадњи са жандармеријом и полицијом.
Чим су хапшеници били доведени у Нови Сад, били су или већ тога дана подвргнути саслушању, или остављени за идући дан, а било је случајева, да и по неколико дана нису саслушавани.
Сам поступак саслушања је био једна смишљена и сложена манипулација модерних инквизитора, за изнуђивање признања у таквој садржини, како су то већ унапред инквизитори у својој глави срочили.
Ухапшеници су на саслушавање извођени редовно пред тројицу иследника. Било их је често пута и више. Један од њих је вршио улогу тумача. Били су увек у цивилном оделу и ако су сви, као жандармеријски подофицири, припадали V/I чендерњомозо алостаљ-у.
Саслушавање је започело са непосредном оптужбом да је ухапшеник било на који начин стајао у вези са субверзивним елементима. Наиме било да их је новчано помагао, било да им је давао коначишта и исхрану, било да је преносио разне летке и ширио њихову садржину, или да је активно суделовао у самој организацији.
Уколико жртва није дала никакав одговор или је пак дала, а да се са истим инквизитори нису задовољили, приступило се нечувеним злостављањима, којима нема равних у историји културних народа. Свака од жртава имала је на себи да осети сав систем мучења, који је зверски окупатор до танчина израдио али их конзеквентно и спроводио.
Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини




