Изасланство у Сенти тзв. „Тунел”

Изасланство у Сенти тзв. „Тунел”

Концем месеца септембра 1941 год. обавештајна служба V/I жандармеријског иследног подотсека у Новом Саду „утврдила” је да у Сенти постоји једна организација турбулентних елемената, која је претила да добије шире размере.

Централна установа у Новом Саду није ни тренутка чекала већ је одмах ступила у дејство.

Долази до образовања изасланства у Сенти. Изасланство је своје просторије уредовања имало у злогласном затвору под именом „Тунел”, који се налазио у близини железничке станице.

Командант овог изасланства је био Хорват Иштван, потпоручник, којем су били додељени помагачи у особама жандармеријских подофицира, од којих се могао идентификовати само неки Оноди.

Изасланство је започело са хапшењима већ при крају месеца септембра 1941 године. Међутим масовно хапшење је почело почетком месеца октобра исте године. За врло кратко време злогласни затвор је примио око двеста педесет затвореника. Међу њима је било претежно Јевреја, затим Срба и врло безначајан број претставника осталих народности.

„Јанковићева кућа” и „Магазин” у Србобрану

Сви они који су били лишени слободе, одмах су увођени у једну заједничку просторију.

Из заједничке просторије жртве су појединачно одвођене у посебну просторију на саслушање. Саслушање је лично обављао потпоручник Хорват уз помоћ четири до пет злостављача, чија су имена остала непозната.

Жртве би за време саслушавања биле ударане гуменим штаповима затим привезане танким ужадима за клупе, немилосрдно тучене тупим предметима по свим деловима тела.

Многи мушкарци и жене злостављани су на тај начин, што су специјалним гуменим штаповима ударани по полним органима.

После оваквог инквизиторског поступка саслушане жртве су извођене пред суд, који их је осудио или на смрт или на казну лишења слободе.

Смртна казна је била извршена у кругу војничке касарне у Сенти.

Оне жртве које су биле осуђене на казну лишења слободе, биле су одведене у разне затворе и концентрационе логоре. Многе су из затвора биле одведене директно на источни фронт, где су употребљаване за сакупљање мина на минским пољима. Од ових се затвореника до данас мали број вратио својим кућама, док је другима сваки траг изгубљен, па се сматра да су или побијени или помрли.

Чим је при крају новембра 1944 године и последњој жртви било суђено, престала је потреба, да изасланство у Сенти и даље постоји.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини