Вилово у Рацији 1942: село у којем је ухапшена четвртина становништва

Вилово у Рацији 1942: село у којем је ухапшена четвртина становништва

Најмање село од ових 10 места Шајкашке у којима је вршена рација, Вилово, није могло да избегне крвавом пиру мађарског фашистичког окупатора.
Рација у Вилову почела је 12 јануара увече а трајала је масовно до 15 јануара.
И Вилово је било опкољено. Издата су најстрожија наређења у вези са кретањем Срба, забране да напусте село итд. И на Вилово се сручила снага мађарске окупаторске државе: војска, жандармерија, детективи, а стављени су у покрет и мештани, Мађари-фашисти. О раду одбора у рацији нема директних података и доказа, али се из прикупљеног доказног материјала установило да су главни виновници и учесници у рацији били претседник општине Немет Ференц и општ. бележник Менеци Имре, који је дошао место убијеног општ. бележника Букића.
Хапшења су вршена масовно. Најмање једна четвртина целокупног становништва била је ухапшена. Већину хапшеника спроводили су у место Шајкаш. Тамо су хапшеници одвајани у групе, једни су пуштени кући, док су друге одводили у село Гардиновце а оданде на Дунав, где су их убијали и бацали под лед.
У затвору су Срби страховито тучени, мучени, батинани, а за то време њихова имовина је опљачкана.
Пошто убиства нису вршена у селу, а од лица одведених на Дунав ниједно није успело да се спасе, то о самом начину извршења овог гнусног крвавог масовног злочина немамо никаквих података од очевидаца.
Међутим, из исказа сведока Симонов Живана, Берман Берице, Суротић Луке, Ђурин Александра, Влаховић Паје, Гардиновачки Катице, Влаховић Катице, Милинков Зорке, Ђукић Емилије, Добрић Љубице, Влаховић Соке, Шикопарија Виде, Јосић Мале, Живанчев Илије, Брбанов Ковиљке, Бабић Цане и Живанчев Павла утврђују се масовна хапшења, злостављања, силовања и разни други злочини над ухапшенима.

Од цркве до Тисе: страдање Шајкаша у јануару 1942.

Хапшења су спроводиле војничке и жандармеријске патроле, које су биле предвођене од стране наоружаних мештана. Међу овим водичима, нарочито су се истицали: Поп Петер, Бакош Ференц, Бакош Иштван, Винце Петер, Поша Имеш, Јухас Андраш, Топар Имре, Нађмеди Андраш, Бирмаш Андраш, Поп Јанош, Вечера Андраш, Бирош Иштван, од којих су многи учествовали и у злостављањима хапшеника, а свакако и у убијању на Дунаву, ма да о томе не постоји директан доказ. Све хапшенике спроводили су, често уз злостављање на самом путу, у виловачку општину, као неку сабирну станицу, па су после одавде у више транспорта одвођени колима или камионима за јаку оружану пратњу у Шајкаш, а неки директно у Гардиновце.
Према исказу Бабић Цане, у село Шајкаш одведено је око 400 особа, све груписане породице, са болесницима, старима и младима, па чак и децом у пеленама. Ту су затворени у општинској згради. На хапшенике су упирали митраљезе и запретили да ће сви бити потучени, ако неко само мрдне. Деца ни на тражење нису добијала ни воде ни хране. До пола ноћи нису хапшенике ни у клозет пуштали. Мушкарце су одводили у једну посебну просторију, где су их тукли, мучили бајонетима, озлеђивали, тако да су се сви враћали крвави и изударани. И саму сведокињу су тако тукли. Једној жртви војник је избио кундаком зубе. Када је овај отворио уста, војник му је забио бајонет у отворена уста и тако му пробио образ. Војници су у бесном махнитању играли чардаш са пушкама у руци, малтретирајући њима около и тако тукли оне, које би при томе дохватили. Ово је било ноћу. Ујутро око 8 часова дошао је један официр и наредио да сви хапшеници поседају у кола а потом су кренули према Гардиновцима. У Гардиновцима је један други официр извршио прозивку и одвајања хапшеника. Списак из кога је овај официр читао имена био је исписан разним рукописима, а писали су га по свој прилици мештани. Једну мању групу су одвели. У овој групи била је и једна девојка над којом је пет зликоваца извршило насилну обљубу. Групи, која није одведена, одржао је говор један официр, у коме је саветовао да што брже сви науче мађарски и да децу васпитавају у мађарском духу. Ове друге одвели су на Дунав и тамо их побили.
Сведок Живанчев Павле био је са 10 људи и 2 жене одређен за таоца. Њима су запретили да ће сви бити побијени, ако се једном војнику што деси, а ако би се што десило и другом војнику, онда ће за њега бити убијено 100 Срба. Хапшенике су спроводили у село Шајкаш на 100 кола тако да је поворка била дуга око 1 километар. У свака кола су ставили до 5 особа, људи, жена и деце, а за њима су седели наоружани војници и жандарми.
Такве исказе дају сведоци, који су били хапшени. Јер они који су одведени на Дунав, а од којих бисмо чули најкрвавији део ових страшних догађаја, не могу да сведоче, јер их нема.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини