Од цркве до Тисе: страдање Шајкаша у јануару 1942.

Од цркве до Тисе: страдање Шајкаша у јануару 1942.

ШАЈКАШ

У овом месту становници су били Срби и Немци. Срба је било више од Немаца. Ово истичемо зато, да би се утврдило, да су и припадници немачке мањине одговорни за рацију и да су они суделовали у њеном припремању и извршењу у оним местима у којима су били у Шајкашкој помешани са Србима. Да је немачко становништво хтело, оно је сасвим могло да спречи извођење рације у Шајкашу. Нарочито када је познат однос субординације мађарске власти према Немцима и њиховим властима. Већ сама та чињеница да је у овом месту одржана рација и то уз припремање и суделовање немачке мањине, јасно доказује очиту намеру Немаца да се искористи дата прилика и против суграђана Срба примене најтежи крвави злочини.

Према исказу православног свештеника Радивоја Добрићког утврђује се да је пред рацију припремљено ужурбано комешање немачког становништва. Падале су разне претње. Осећало се у атмосфери нешто тешко, лебдела је над Србима једна неизвесна опасност али је све то било неодређено. Искази сведока Мике Павића и Јована Дујина допуњују исказ Рад. Добрићког, с тим да се приметила нарочита ужурбаност и конференисање код чланова Културбунда. Шта више Немци Карло Гутвајн и Стеван Гилих јавно су говорили како ће Срби имати црн Божић и како ће бити истребљени.

Да су заиста вршене припреме, да су састављени спискови Срба које треба хапсити најбоље доказује следећа чињеница: православни свештеник Радивој Добрићки видео је на први дан Божића излазећи из цркве са службе, у руци једног мађарског официра списак Срба. Овај официр је после црквене излазио и после службе сваког Србина легитимисао. Кад би неки казао своје име, официр би погледао у списак, па ако га је у списку нашао, он би га одвајао и хапсио. Тако је ухапсио и самог свештеника Добрићког. Из овога следи, да је списак постојао и да је од мештана Немаца састављен, јер га страни официр није могао сам сачинити. Саставио га је вероватно неки одбор Немаца, који је руководио рацијом, али чије чланове истрага није могла да утврди.

6 јануара 1942 године увече почели су у Шајкашу да пристижу разни одреди мађарске регуларне војске, а стизали су и жандарми и детективи, док су се на улицама села појавили наоружани цивили Немци, од којих је један део био наоружан и ловачким пушкама. Само село било је потпуно блокирано.

У селу су вршена масовна хапшења, али не и убиства. Ту су узимани таоци, вршена мучења. Убитих су једино Мошоринског потпретседника Светозара Влашкалића, који је био ухапшен у Мошорину, дотеран у Шајкаш а кроз село теран од два Немца, Хофшајдер Хенрика и Кун Михаела, општинских пољских чувара, и на једној њиви од њих убијен и опљачкан.

Из исказа сведока Павков Драгише, Станковић Руже, Дујин Јована, Милинов Саве, Крстић Лазара, Павић Мике, Јеврић Марка, Добрићки Радивоја, видљиво је да је ток рације био следећи:

7 јануара за време службе у цркви било је неко неприродно комешање, које није уобичајено код великих празника. У цркву су допирали разни алармантни гласови о стању у селу. Када су верни излазили из цркве настала су хапшења, а на начин који смо горе описали. Све хапшенике одвели су у општинску зграду и ту над њима извршили претрес.

Поред овог начина лишавања слободе, хапсили су и по кућама. Многобројне војничке и жандармеријске патроле предвођене наоружаним мештанима Немцима, обилазиле су село и вршиле хапшења. Ова су хапшења трајала 7 и 8 јануара 1942 године.

Хапшеници су одвођени у општинску зграду, где су неки одвајани и посебно затварани у собу бр. 8. Над њима су детективи вршили саслушавања, а жандарми и војници злостављавања и пребијања. У соби бр. 8 морали су хапшеници сатима да клече, да зуре у зид, да стоје мирно, а стражари су их при томе немилосрдно тукли и злостављали.

Међу онима који су предводили патроле за хапшења и вршили саслушавања идентификовани су следећи: Гресер Јаков, Вебер Јохан, Грашер Лукас, Шумахер Јаков и наредник-водник Кадар.

Одбор за рацију: како је припремљен злочин у Госпођинцима

9 јануара 1942 године ујутро између 4 и 5 часова дошао је код хапшеника један мађарски официр и извршио прозивку. У дворишту општинске куће били су војни камиони са упаљеним моторима. Прозване хапшенике одводили су у двориште, а затим трпали у камионе. У камионе су ставили 23 особе из Шајкаша, затим службеника проте Влашкалића из Мошорина, Франциску Јаковец, и 8 људи из других места. Међу становницима Шајкаша који су одведени камионима били су следећи: Мија Путник, Миша Буларић, Филип Павков, Јаша Крљуш и два сина, Стеван Миливојевић, Јаша Рајић, Маргита Шлезингер, Ђока Ненејаш, Лазар Ченејаш, Лаза Бугарин, Лаза Пачарин, Сава Плавшић, Рада Ивков.

Камиони су кренули према Мошорину, где су их преместили на кола и одвели на Тису и тамо их све поубијали.

Одмах после одвођења ових мученика, похапшени су у селу таоци од којих су неки после десет дана пуштени, неки спроведени у затвор „Новоcадске Армије“.

Од српске православне црквене општине тражили су да прикупи и преда на име трошкова издржавања војске своту од 7.758.74 пенга, поред тога што су на разне начине пљачкали појединце. У Шајкашу је немачки национал-социјализам у својој крвожедности нашао додирну тачку са мађарским фашизмом у заједничком подухвату уништавања и истребљења нашег народа.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини