„Иза плаца“: заборављено стратиште Рације у Тителу

„Иза плаца“: заборављено стратиште Рације у Тителу

И у среском месту тителског среза у Тителу извршена је рација. Она је била мањег обима, а почела је 10 јануара 1942 године.

О припреми тителске рације, као и њеном извођењу, на жалост, немамо много података. Нема преживелих сведока масовних злочина, а врло је мали број и оних сведока који су били ухапшени па касније пуштени на слободу.

У Тителу је у време рације био срески начелник Д-р Балинт Ференц, кога терети највећа одговорност за извођење рације како у самом Тителу, тако и у Тителском срезу. У уводном делу овог саопштења коментарисани су документи и наређења, која је издавао Д-р Балинт. У исказима сведока из скоро свих места тителског среза установљује се, да је за време рације у та села долазио Д-р Балинт Ференц, да је обилазио општине, да је обилазио таоце, да је дакле, вршио активно своју службу, те је већ и тиме један од виновника рације.

Поред њега у самом Тителу одиграли су своју крваву улогу као водичи патрола за хапшење и мучитељи у затворима и следећи фашисти Мађари и Немци: Бенеши Јожеф, Нађ Јожеф, Ноненхајмер, Кантор Карољ, Шебеш Петер, Мајор Пал, Мајер Ђерђ, Балатони Јожеф, Бикчеи Иштван, Кулман Хенрих, Перингер.

Из исказа сведока Чавић Светозара, Болманец Зорке, Рошуљ Славка, Шапиначки Вукашина, Месарош Пала, Лекин Ђуре, Мутић Вујице, Нађа Антала, Настасић Милана и Мирић Манојла, може се утврдити следећи ток догађаја рације у Тителу. 10 јануара 1942 године почеле су прве претачине и прва хапшења у Тителу. Хапшенике су делом одводили у општину, а делом у Свилару, да би после и оне из општине преместили у Свилару. Прво су хапшеницима везивали руке, затим су им одузимали вредности. У Свилари хапшенике су сместили у једну собу, у којој су морали да стоје непомично читаве сате, тако да су многи од умора попадали. Ноћу су једну групу хапшеника појединачно одводили у посебну собу на саслушање. Уколико саслушавани није хтео признати оно што су га питали, детективи и неколико војника су га напали и тешко злостављали ударајући га ногама и рукама. Неке од хапшеника тукли су пендрецима по рукама, глави и ногама а нарочито по табанима. Стезали су затвореницима мошнице, док не би пали у несвест. Неке су везали, па ако би пали у несвест, поливали су их хладном водом, код отворених прозора и по страшној хладноћи.

Један део ухапшених су убили. Убијали су на Тиси и на брегу на месту званом „Иза плаца“.

Већ напред је речено да нема непосредних преживелих сведока убистава, али има сведока, који су видели трагове тих крвавих злочина.

Месарош Пал, радник на оправци моста, чистио је снег за време рације на обали Тисе, код штрека. Он је видео многе локве крви и испуцане чауре.

Мутић Вујица је радио на оправци моста и издалека је чуо пуцњаву којом су 11 јануара у 11 часова ноћу побили први транспорт жртава. Пуцало се из митраљеза, а после извесног времена чули су се и појединачни пуцњи. 13 јануара је поубијана друга партија, а 14 јануара трећа. Чуо је бућкање воде при бацању лешева у Тису. Ујутру је видео како два Мађара, радника, чакљама гурају под лед лешеве који су се били задржали.

Сведок Нађ Антал, чувар код моста, приметио је како су терали у две ноћи по једну већу групу људи на Тису. После тога је чуо пуцњаву. Исти сведок је чуо исто тако пуцњаву и из правца места званог „Иза плаца“.

Жртве су убијали и на салашима. Тако су на салашу Козарева убили три лица, а после однели смрзнуте лешеве.

Па не би отступали од општег рецепта примењеног у свим местима, и у Тителу су узети таоци, који су држани затворени неколико дана.

Али становнике Титела нису убијали само у Тителу. Неке од њих однели су из Титела и убили у другом месту које се није могло утврдити.

Постоји, осим тога и оправдана сумња да су у Тител доводили из других места неке затворенике, које су онда овде убијали. Ово се указује и из исказа неких сведока, који потврђују да је речено, како хапшенике воде у Тител.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини