Положај и страдање јеврејске заједнице у окупираној Бачкој

Положај и страдање јеврејске заједнице у окупираној Бачкој

Судбина јеврејске заједнице у Бачкој током мађарске окупације представља једно од најтрагичнијих поглавља историје Делвидека у Другом светском рату. Иако су Јевреји већ у међуратној Мађарској били изложени различитим облицима правне и друштвене дискриминације, њихов положај на поново припојеним јужним територијама био је додатно усложњен специфичним политичким и националним околностима. За разлику од Јевреја у старим границама Мађарске, бачки Јевреји нашли су се у положају својеврсне „двоструке мањине“ — истовремено сумњиве због свог јеврејског идентитета и непожељне због веза са југословенским периодом, српским становништвом или наводне политичке непоузданости. Тако су се у њиховом случају преплитали традиционални антисемитски стереотипи са окупационим безбедносним и националним политикама, што је њихов положај чинило посебно рањивим.

У пракси, то је значило да су Јевреји у Бачкој често били изложени истим репресивним мерама које су погађале Србе, али без могућности да користе чак ни оне ограничене уступке које су мађарске власти повремено чиниле српском становништву из политичких разлога. Они су били искључени из процеса обештећења за жртве Рације, изложени принудном раду, масовним хапшењима и постепеној социјалној изолацији. Таква политика показује да је окупациони режим у Јужној Бачкој функционисао кроз сложен систем националне и расне хијерархије у којем су Јевреји заузимали једно од најугроженијих места.

Коначна фаза тог процеса наступила је након немачке окупације Мађарске у марту 1944. године, када је дотадашња дискриминација прерасла у систематско физичко уништење. Формирање гета, масовна хапшења, депортације у логоре смрти и ликвидације колона принудних радника означили су завршни чин трагедије бачких Јевреја. Размере страдања најбоље илуструје податак да је од више од шеснаест хиљада Јевреја у Бачкој Холокауст преживео тек мањи део заједнице. Судбина борских радних одреда, масакр код Црвенке и погибија великог мађарског песника Миклоша Раднотија представљају део ширег историјског оквира у којем је нестао готово читав један свет, вековима присутан на простору Бачке.

„Као што смо видели, положај Јевреја је на поновно припојеним територијама био
много тежи након уласка Мађара него у тријанонским деловима државе. У оквиру
друштва Делвидека све време су имали статус карактеристичне двојне мањине. Док
се у југословенско време од њих очекивало да порекну своју предисторију склону
мађарској асимилацији, након повратка територије оптужба традиционалних елемената
антисемитизма додатно допуњени симпатијом према Србима и сумњом да су кому-
нисти. За време политике „чврсте руке“ према Србима Јевреји Делвидека су потпадали
под ту политику, иако су их увек заобилазили позитивни потези владе који су се односили
на Србе. Као што смо видели, они су били искључени из надокнаде везане за рацију.

Стварање гета у Новом Саду започето је 26. априла, али је непосредно након
уласка Немаца у граду ухапшено 300 добростојећих Јевреја. Од 16.034 Јевреја у
Бачкој логоре смрти је преживело 2.610 Јевреја. 3 9 5 Дан пре него што је на тај начин
испражњена Црвенка, тј. 7. октобра, у сеоској циглани је убијено 700 од око 7.000
Јевреја који су били на принудном раду у борском руднику и који су терани према
западу. У овој колони је био и велики мађарски песник Миклош Радноти, кога је
смрт касније задесила.“

Извор: adattar.vmmi.org