Улога ЊИЛАША у бачкој РАЦИЈИ!

Улога ЊИЛАША у бачкој РАЦИЈИ!

Мађарске конзервативне владине кругове посебно је забрињавало изненађујуће велико ширење крајње десничарских њилаша, нарочито међу сиромашним аграрним становништвом.

Први организатор странке био је адвокат Шандор Месарош из Баје, и до јесени 1941. већ су изградили одрживе организације, чији су лидери у Бачкој били новосадски адвокатски приправник Габор Јанчушко и пољопривредни радник из Сенте Ђула Рехак.

Крајем новембра 1941. Ференц Салаши је такође посетио Нови Сад, о чему је опширно извештавао лист „A Nép“, близак странци, који се раније повезивао са именима Ференца Фата и Ивана Нађа.

Радикални јужнобачки слоган њилаша — „чија је земља, његова је и отаџбина“ — посебно је придобио беземљашко становништво дуж Тисе и мађарске земљораднике на јужним подручјима Бачке са немачком већином.

Салаши није случајно посетио Шајкашку у септембру 1942: захтевао је да се српска имања која су остала празна после рације одмах поделе локалним Мађарима.

Бела Вуковари (Јаша Вуковић), бележник шајкашког среза, тим поводом је жупану написао следеће: није дао дозволу ни за збор ни за било какав састанак њилаша, и по његовом мишљењу Салашијева посета „није изазвала никакво одушевљење“ међу становништвом; „озбиљни елементи“ нису ни сматрали вредним помена кратку посету вође њилаша.

Томе, међутим, изгледа противрече сопствени подаци странке. Према њима, Странка стреластог крста имала је 2500 чланова у Новом Саду, 1803 у Зенти, 1147 у Суботици, 403 у Кањижи, 168 у Старом Бечеју и 170 у Бачком Градишту.

Од учионице до вешала: судбина српских гимназијалаца у окупираној Бачкој

Њилаши (мађ. Nyilaskeresztes Párt — Странка стреластог крста) били су мађарски фашистички и радикално десничарски покрет под вођством Ференца Салашија, блиско идеолошки повезан са нацизмом. Залагали су се за тоталитарну „националсоцијалистичку“ Мађарску, етничку хомогенизацију и агресивни антисемитизам, а снажну подршку налазили су међу сиромашним слојевима и делом војних структура. У време Новосадске рације јануара 1942. формално нису били носиоци власти нити главни организатори злочина — акцију су спровеле јединице мађарске војске и жандармерије — али су локални њилашки активисти деловали као идеолошка позадина, доушници и пропагандисти који су подстицали насиље, учествовали у означавању „непоузданог“ становништва (пре свега Срба и Јевреја) и подржавали репресивне мере. Након 1944, када су преузели власт у Мађарској, њихов режим је спроводио масовни терор и геноцид над Јеврејима и противницима, што је накнадно учврстило њихову репутацију као једног од најекстремнијих фашистичких покрета у Европи.